Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АРТИЛЕРИСКО

постављају се са класом која одговара положајној групи коју су имали у граћанској државној служби, но закључно са првом нижом класом; 4) Лицима. грађанског реда са свршеном стручном средњом техничком школом са завршним испитом равним потпуној средњој школи, која као чиновнички приправници на двогодишњем практичном раду код наших артилериско-техничких установа буду оцењена као способна за струку и положе пријемни испит за нижег војно-техничког чиновника IV класе; 5) Артилериским подофицирима H подофицирима пиротехничких, барутанских и аутомобилеких јединица, који су у чину наредника или наредника-водника проелужили најмање шест година и који на једногодишњој припреми (курсу) код артилериско-техничких установа покажу спрему и способност за. вршење · административно - техничких послова у струци и положе прописни испит за нижег војно-техничког чиновника ТУ класе; 6) Лицима грађанског реда, са свршеним техничким факултетом или са свршеном средњом техничком или другом одговарајућом средњом стручном школом равном потпуној или непотпуној средњој школи, као и свршеним питомцима, војно-занатске школе, који по свршеној школи као државни мајстори прослуже успешно три године по војно-техничким заводима. (Сва ова лица, постављају се за службенике грађанског реда по одредбама Закона о чиновницима, а на звања која су предвиђена Законом о чиновницима. и. Уредбом о формацији војске (чл, 10 Закона о изменама и допунама Закона о устројству војске и морнарице од 30 септемOpa 1951 г.). Највиши чин који артилериско-технички официри могу да добију у војсци је чин техничког ђенерала, који је у рангу дивизијског ђенерала.

АРТИЛЕРИСКО - ТЕХНИЧКИ ОФИЦИРИ, в. Артгилериско-техничка. струка.

АРТИЛЕРИСНО - ТЕХНИЧНИ ЧИ-

АРХИВА

НОВНИЦИ вз. струка.

АРТИЛЕРИСНКО - ТЕХНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ВОЈСКЕ И МОРНАРИЦЕ, в. Артилериско-техничка струка.

АРТОА, некадања провинција у Северној Француској, у којој су се у светском рату водиле три велике битке: од 30 септембра—14 децембра 1914 г., од 9

Артилериско - техничка.

маја — 1; јуна и септембра—октобра. 1915 г. између француских и немачких трупа.

АРХИВА је скуп и склониште свих службених аката и књига, које се у установама и команди морају чувати ради употребе, кад се ова укаже. При већим командама (Министарству војске и морнарице, Главном Ђђенералштабу, армиским и дивизиским областима итд.) смешта се архива у једну или више засебних соба, а њено се уређење погерава нарочито за то одређеном лицу — архивару. Архива се мора држати у највећој исправности и тако уредити да се сваки акт може брзо и лако наћи, а да није похабан или искварен. При мањим командама, пошто код ових нема нарочитих архивара, архива не сме бити велика, а дужност врши сам старешина помоћу потчињеног особља: ађутанта и писара. Да се архива не би увеличавала чувањем аката која нису од потребе, акта се категоришу према својој вредности овако: :

1) Акта од трајне вредности, која се морају стално чувати у архиви. Овде

. спадају акта од историске и ратне вред-

ности. Она се никада не уништавају, Ђећ се предају Министарству војске и морнарице — Главној архиви — на чување, кад се то нареди.

2) Акта која имају трајну вредност за извесно дуже време. (Новчана акта, лична, материјална; акта која се односо на организацију и формацију војске итд.). Овде се ово време чувања стави на кошуљици. На она акта, која се став-