Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АРХИВА

лају у архиву без кошуљице ставити време чувања при врху акта, више штамбиља. Акта овакве природе обично се чувају у архиви према својој вредности 10, 15, 20, 25 а највише 30 година.

3) Акта од незнатне вредности, у која спада сва остала службена преписка, која има вредност још неко извесно време због везе у преписци. Чувају се у архиви најмање пет година, па се онда издвајају.

4) Акта без вредности за команду и сва остала акта по којима је вођена полуслужбена преписка. Ова се акта издвајају сваке године.

5) Прописане књиге (деловодни опротокол, отворен и поверљив, регистар и помоћна књига, експедициона књига, књига наредби и заповести, главни списак војника сталног кадра, главни списак стоке, прозивник, дневник занимања, болесничке књиге, људска и сточна, протокол кажњених, списак ствари и оружја и материјалне књиге), које су по командама вођене и држане, чувају се у командама и установама пет година а после се предају Главној архиви Министарства војске и морнарице, где се чувају десет година, па се после Oвог времена, по нарочитом наређењу Министра војске и морнарице уништагају. Од овог се изузимају главни спискови војника, који при командама треба да остану десет година, а у Главној архиви 20 година а после тог времена к они се уништавају, по напред наведеном. У овом циљу архивар издваја ова акта по годинама, затим пише реферат претпостављеном старешини и тражи комисију да издвојена акта У циљу уништења прегледа. Сва акта назначена за чување у архиви треба уређивати слажући их редом један ва други, што се ради на два начина, по реду деловодних нумера, без обзира на садржину, и по предметној садржини. Првим начином се служе основне јединице и остале команде и установе њи-

А5

ховог ранга, које не воде регистар, г: све остале команде и установе слажу акта по предметној садржини. Да се овако сложена акта не би растурала, мећу се по свршетку сваке године у фасцикуле. Оне се добро увежу канапом и сместе редом у рафове архиве; тако да њихове нумере иду редом с лева на десно (в. фасцикула). На сваком акту који се стави у фасцикулу треба метнути регистров знак. Да би се архива одржавала у реду и тачно, ниједан акт без знања и одобрења старешине или архивара не узима се са његовог места и не износи из архиве. Издавање аката, из архиве врши се само на Oснову реверса примаочевог, у коме треба да је изражено: предметна садржина акта, деловодна нумера и одобрење на основу ког је акт узет. Архивар, односно старешина, где архивара нема, одговара за ред у архиви и за све ствари које се у њој чувају.

АРХИВАР, службено лице коме је у већим командама поверено чување архиве. Његова дужност је да тачно води архивске послове, уређује архиву # издваја акта без вредности за команду, саставља на крају сваке године њихов списак по годинама, пише реферат и тражи комисију да издвојена акта ради уништења прегледа. За сва акта у архиви он сноси сву одговорност.

АРХИМЕД, физичар и математичар, родио се у Сиракузи 257 г. а умро 212 г. пре Хр. Доказао закон полуге, науку о тежишту и потисак у течностима.

АРХИТАС, грчки математичар из 400 т. пре Хр., за кога се верује да је направно справу у виду голуба, која је могла да лети.

АРШИНАР ЛУЈ, француски ђенерал, један од освајача француског Судана. Рођен 1850 г. умро 1982 г.

А59К марка италијанског експлозивног мотора са ваздушним хлађењем, компресором и редуктором.

— 114 —