Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКО

MO [Je Oito хватају везу са сплетом Алпа. Алпински ланци Караванка пружају се од запада ка истоку и око љубљанског пољ сусрећу се са Динарским венлем, који се пружа од северозапада ка југоистоку. Љубљанско поље раздваја стварно Динаре и Алпе. Крањски крас и Истра, због овакве границе, припадају Балканском Полуострву, коме и по осталим особинама припадају. Премда је северну. граница природнија, она ипак није тако одређена и прецизна, као гра-· нице Пиринејског и Апенинског Полуогтрва. Северна 'раница данас, нема за нас“.

великог значала -

Купа. Корито јој је дубоко усечено, уз њу су припете Ускочке планине са севера. Дуга 215 KM.

Сава преставља јаку препону како по положају обала, тако по дубини и ширини корита и по количини воде. Дуга 505 км., дубока 2—6 а широка 200—650 м. Десна обала доминира левом.

Дунав претставља врло јаку војничку препону на целој својој дужини. Дуг је 1176 км. Ширина од Београда до Оршаве варира од 800—1200 а дубина од 7—16 м. Од Оршаве до ушћа ширина му је 1200—2500 а дубина 7—30 м. Граница Балканског Полуострва Дунавом, почнње од Београда до Црног мора. До Смедерева десна му обала доминира левом. Од Смедерева се десна обала спушта, прима Мораву и Млаву, затим се уздиже врло високо са обе стране, правећи од Голубца до Кладова чувено Ђердапско ждрело, дуго око 120 км., које чини границу између средњег и доњег Дунава. Црно море, одваја Балканско Полуострво од Кавказа и сматра се као препона у пуном смислу речи, због свога географског месног положаја. Изложено хладноћама и вечитим олујама, веома. је неподеено за пловидбу; осим тога нема залива подесних за пристаништа, изузев Бургаса. Ушће Дунава је непо-

БАЛКАНСКО

десно јер је засуто шљунком и песком, а пристајање у заливу Варна је скопчано са великим опасностима. Зато у ратној историји нема примера да је Црно море било операциони правац за агресивна предузећа са Кавказа против Балканског Полуострва. Босфорски Moреуз, дуг 30.90 км. везује Црно и Мраморно море. Врло је незгодан за пролаз бродова услед велике брзине тока и јаког ветра. Мегарци су у УП веку пре Христа, на европској страни овог. мореуза подигли рибарску станицу Бизантијум. Одавде у европско копно улази залив Златни Рог, дуг око 6 км. подесно уточиште великим бродовима и полазна тачка за сва предузећа по Црном мору. Данас на северној страни залива, лежи стара ђеновљанска варош Галата са предграђем Пера, а на јужној страни, место старог Бизантијума, данашњи Цариград. Цариградско пристаниште је по броју лађа, које годишње у њега пристану, једно од најбогатијих. Цариград лежи на оном месту где се Европа и Азија састају, и његову одбрану појачавају мореузине Босфора и Дарданела.

Има. згодан стратегиски положај, опкољен са три стране морем, те га је са мора врло тешко освојити.

Мраморно море, дуго 200 км. На. европској страни има два пристаништа: Силвирију и Родосто, дотле на, азиској обали има неколико згодних залива. Силвирија и Родосто су од великог војничког значаја, јер служе као главне тачке за искрцавање азијске турске војске на европски континенат.

Мореуз Дарданели (Галиболи Богаз, Хелеспонт) дуг 65 км. са средњом ширином око 5 км. (најмања 1,22 а највећа. 75 км.) везује Мраморно и Бело море. Са европске стране Галипољско Полуострво чини обалу Дарданела, за чије се продужење могу сматрати острва Имбре и Лемное. Овај део границе је од велике историске важности. Персијанци су под

— 166 —