Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКО

краљем Даријем (515 пре Хр.), на најужем делу мореуза прешли у Европу. Ксеркс је на истом месту при походу ва Грке (480 пре Хр.) подигао два моста. Александар Велики је са Маћедонцима, на овом делу мореуза прешао у Азију (334). Овуда су прошли и крстатни под Фридрихом Барбаросом (1189 г.) у Азију, а Турци су први пут прешли у Европу (1357) г.) под Сулејман Џашом и учврстили се у вароши Галипољу. Да би бранили улаз у мореуз Турци су, за време Мухамеда П (1462—63 г.) подигли три пара јаких утврђења, а Галипоље им је постало главна лука флоте. Део фронта нашег полуострва од Босфора и Дарданела је од врло великог војног значаја. Сви путеви који воде из западне Европе ка Персији, Индији, Арабији и северо-источној Африци, воде према Ђосфору и Дарданелима. Оно је и данас главно тежиште OKO кога се окреће „Источно питање“. Дарданели су пред рат 1914—1918 г. били врло добро утврђени, те су тиме спречили енглеској флоти пролаз кроз мореуз у циљу напада Цариграда.

Егејско (Бело) море, одваја од Мале Азије Тракију, Грчку и Маћедонију. Широко је око 300 км. Услед јаке развијености обале има доста залива и пристаништа. Од острва су од нарочите важности Споради и Киклади. Она престављају остатке некадањег копна, којим је била везана Азија са Европом. Служе као веза Мале Азије са Грчком. Преко њих води операциски правац са полуострва ка Малој Азији или обратно. Од важнијих острва има још: Имброс, Лемнос, Тенедос, Самокраки и "Тасос. Од залива су најважнији: Еноски, на ушћу Марице у Бело море, Дедеагач који је железничком пругом везан за Једрене и са Цариградом. Затим Кавалски и Орфански залив, који би према своме положају имали велику војну важност, кад би долине река, Месте и Струме биле погодније за саобраћај. На западу од

БАЛКАНСКО

Халкидичког полуострва налази се највеће удубљење полуострва: Солунски залив (7.224 км), на чијем северном крају лежи Солун, који због добрих веза са централним делом полуострва и добрим морским комуникацијама са свим пристаништима Средоземног мора, игра данас врло велику улогу како у трговачком тако и у војничком погледу, јер лежи на ушћу Вардара, те може да буде основица свим операцијама, које би се водиле на север, са ове стране. У светском рату (1914—1918) Солун је одиграо ову улогу, јер цела источна савезничка армија на солунском фронту, ослањала се на Солун.

, Долином Мораве и Вардара води железничка пруга и друм ка Солуну, односно Солунском заливу и тиме је западна Европа везана најкраћим путем са, Малом Азијом и северо-источном АфриKOM. Западна обала Архипелага иде на југоисток 400 км. у дужини до јужног краја острва Еубеје, које је од копна одвојено каналима Талантинским и Егрипосом. Северни део острва је одвојен од Болоског залива и залива Ламије каналом Трикери.

На јужном делу Талантински канал је широк свега 100 м. и на томе месту је острво Еубеја везано са континентом једним мостом. Ту се налази и варош Халкис. Од залива треба још споменути: Кгински, Науплиски (AproekH), Mapaтонски (Лакониски) и Месински.

На источном прибрежју Егинског 38. лива, који је добио име по острву Егини, налази се престоница Грчке, Атинз. Залив је везан са Коринтеким заливом каналом дугим 6.343 м. са ширином корита на површини воде 25 а на дну 22 и дубином 8 метара, прокопан је 1898 г. Овим каналом је скраћен морски пут из Белог у Јонско море за 340 км. Остали заливи имају више локални значај за Пелопонез.

Западна граница Полуострва дугачка,

— 167 —