Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БЕЛГИЈА

спремна 'за акцију. Она је располагала сем са две напред именоване дивизије, још са 4 мешовите бригаде, дивизијом коњице, 4 дивизије свака од 3 мешовите бригаде, 1 пук коњице, 1 пук дивизијске артилерије, техничким ~ трупама и осталим потребним – трупама. Оне су биле овако поређане: Bpховна команда у Брислу, VI дивизија код Ам Мила, П дивизија код Лувена, ] и У. дивизија између Тирлемона и Јодоања уздуж реке Гете, Ш дивизија код Лијежа, ТУ див. код Намура, а једна мешовита бригада код Ија (Ниу), а коњичка дивизија код Варема. Овим снагама, које су бројале 117.000 људи треба још додати и трупе посаде на тврђавама, и градску стражу која је била на служби при гарнизонима.

Немци, међутим, нису губили време. Већ 4 августа ујутро 2 дивизије коњице, прешле су Мозу код Ликсее, ван домашаја артилерије од Лијежа, а сутрадан у се примицали Туру. Ноћу армија на МоBH под командом Фон Емиха, напала је тврђаву Лијеж.

Против мале белгијске војске на једној страни, стајала је на другој страни силна немачка војска: 1 армија (фон Клук) и П (фон Билов) која је била окупљена код Крефелда, покривена од Лимбурга холандском и друга око Малмедија. До 10 августа сукоба није било, али наведеног дана одреди немачке коњице потпомогнути од ловачких батаљона ~ виђени су код Гете према Хаселу и Дису, JOK је дивизија белгијске коњице – долазила да заузме Хал са извидницом дивизијске коњице фон Марвицом.

Од тога времена Немци су непрестало напредовали док нису прегазили целу Белгију. Заузеће Белгије је текло овако: Намур је пао 23 августа; П немачка зрмија напредовала је на југ ка Самбри, и била је 25 августа на граници белгијско-француској јужно од Филипвила; 1 армија већ је била прешла и следила Ечглезе у правцу Като-а, док је у Белгији остао само Ш и 1Х корпус резерве, код

Анверса, против којих се тукла белгијска војска 25 и 26 августа. Јужна и источна Белгија била је заузета од Немаца тек по паду Анверса. Белгијска војска која се тога момента налазила код Изера броjama, je 82.000 људи, и јуначки се опирала непријатељу да спасе и последњи комадић своје родне груде. Ови остаци су се после борили са савезницима на Мози, Гети и код Анверса, никада не заборављајући речи свога краља „Што ce догађа посматрајте са надом, и борите се одважно“ и с том надом борили су се под најгорим условима, па су најзад успели да ослободе своју земљу коју је непријатељ био 1914 г. заузео.

Белгијска војска. — Белгијске границе су мериле 1226 км. од којих 598 према Француској, 279 према Холандији, 168 према Немачкој и 191 према Луксембургу. Министар Народне одбране командује целом војском, потпомогнут од „Вишег савета Народне одбране“. Он управља војском за време мира, а за време рата управу над војском преузима краљ. Претседник Врховне команде за време рата је технички саветник краљев. БВојни комитет који је састављен од инепектора и официра, има саветодавајући карактер. Цела територија је подељена на три дела, и сваки одговара по једној армији. Војска се састоји: од 3 армије са 6 дивизија пешадије, и једна лака дивизија коњица и бициклисти, 1 дивизија артиљерије, 3 пука авиације (7 група, 21 ескадрила и 150 припремних) пук борних кола, 1 корпус торпедињера и морнара.

Пешадија се састоји: од 18 пукова по 3 батаљона (гренадири, карабинери и ловци пешаци). Оружје је Маузерова, пушка мод. 1889 г. кал. 7.65 мм., пушкомитраљез мод. 15, а митраљези су система Хочкис и Максим.

Коњица се састоји: од 6 пукова (копљоноше, ловци на коњима и страже) наоружани су са карабином мод. 16.

Артилерија: се састоји од 6 дивизијских пукова од 4 батерије, 6 армијских

— 192 —