Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad, page 83

скога Мора ..... Ту Голтоту најлепше је описао књижевник Б. Нушић“), који наводи:

»После дугих патња, дугог тумарања и страдања по онежним арбанским планинама, кров које смо лутали не знајући ни пута, ни стазе, које смо сејали гробовима, наших драгих, изнурени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели: почесмо из разних кланаца избијати и са разних страна прибирати се и са разних висова силазити ка обалама, које сунце греје.

На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и прне дане, чежњивс погледајући да нам Европа добади мрве хлеба или да се на зеленом хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити вастава, која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа«.

Српска Војска креће се тако исто ка Јадранском Мору...

Мондезир генерал са војном мисијом баш у моменту, кад Српска Војска пристиже са извесним деловима, на ристаниште (Ов. Јован Медуански, стиже из Француске у Скадар, са задатком, који му Влада Француске Републике ставља у дужност: да Орпској Влади буде на расположењу, те да учини све, што је потребно, да би се спасла Српска Војска.

Тејлор генерал послат од Енглеске Владе стиже у то време у Драч са мандатом, да Српској Војсци дотура храну : да јој колико толико оправи путеве, којима се она повлачила. 3 Есад Паша Арбански, велики пријатељ Срба на Лрача ише Српској Влади, да јој се ставља на расположење и озива је, да св повуче њему. ,

Престолонаследник Регент Александар желео је после врације у Скадру од слепог шрева и после ношења на носилима до ЈБеша, да бродом пређе из Ов. Јован Меду-

нски у Драч, те да се не би одвајао од војске. Италијанска Врховна Команда послала, је била торпиљер »Апшпого«, али с налогом, да се превезе у Бриндизи, а не у Драч.

го

%) Лектира: Б. Нушић — »Деветсто Петнаеста«, Београд 1921.