Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad, page 84

82

Престолонаследник је више волео, макар и на носилима од ЈЉеша до Драча, што је било тешко и споро, те да би био са војницима.

Чудну италијанску услугу није примио, већ је одбио рекавши: »Ја желим да поделим судбину мојих војника, макар и пешке продужио пут« што је и учинио 24. децембра 1915. год. (6. јануара 1916. на Балњи Дан.

Краљ Никола |. Дрне Горе, истог дана, са свим обратно, прима позив Италијана, напушта војску и иде у Бриндизи.

Краљ Никола [., укрцавајући се, пише очевидац, узима једну груду земље, која је била изгледа раније спремљена, па тронутим гласом одржа кратак говор и гушећи се у сузама, пољуби ону груду.“)

ХХХЛХ. Путник 21. децембра 1915. год. (3. јануара

1916. год.) креће се око 8 4. из Љеша. Путник долази на Јадранско Море...

1.

Јадранско Море, за које је везана велика љубав нашега народа и које је Српски Народ платио великим жртвама, посећује у одвећ кобном часу Српски Народ и Српска Војска ....

Путник, који је до скора био на челу те војске и први и најглавнији помагач свога Врховног Команданта сада на обалама, тога толико жељеног и љубљеног мора:

»Слуша песме горостасних вала, Што је химна само слободних народа«,

Путник оплакује и јадикује тешку судбину, која народ снађе и сећа се, како је песник певао у данима среће и поноса Србије:

»И борци, лепотом мора опојени, Закликташе силно ко срећни Тритони ....

%) Лектира: 1. И. Ђукановић — »Краљ Петар ван Отаде бине«, Београд 1922. 2. Ђ. — »Већ Опом«, Јадранска Отража, децембар 1925. Сплит.