Vreme, Jan 05, 1940, page 6
-
СТРАНА 6
к&»- гјлик :
Петак, 5 1 'ануар 1940
Пелитички диевиик
'■' " I*™,'; Министацсии савет Мссптка г.
и др. ШубашиЂ у аудијенцији и на ручку код Њ. Кр. ВиС. КНЕЗП НДМЕС^пД Његово Крал>евско Взсочан ство Кнез - Намесннк Павле прнмно је јуче пре подне у аудијенцлју потпретседника Кра љевске владе г. др. Мачека, кога је задржао ф на. ручку. Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесннк Павле примио је нсто тако у аудијезцију бана Бановзне Хрватске г. др. Изана Шубатића, кога .је такође задржао на ручку заједнб са г. др. Мачеком. г. др. мачек и г. др. шубашић отпутовали за загреб Потпретседнпк Крал.евске сзладе г. др. Мачек отпутовао је сзноћ брзим возом у Загреб. Истим возом отпутовао је и бан Бановпне Хрватске г. др. Иваз Шубашић-
НАС7АВЉА ЛРЕ7РЕС изборног занона Впада је одредила помоћ Турској у грађевинском матери алу у вредности од три милиона динара
др. Мачека упућена Србима православне вере О БОЖИЋУ
Синоћ је одржана седница I Министарског савета којој су ј присуствовали сви министри, | а претседавао је претседник ј Министарског савета г. Драгиша Цветковић. Седница је почела у 18 часова, а завршенс I је око 21 час. I По завршеној седници ми- { нистар г. др. Михаило Константиновић дао је новинарнма следећу изјаву: — Решавана су, пре свега, ресорна пнтааа. Установљено је, вао што је познато, да се увен реферише
Потпретседник Краљевскв владе и прстседпик Хрватске сеп<*чке странкв г. др. Влатко Мачек упутио је Србцма правоспавне вероисповссти о Божићу чсститку^ која Браћо православни Срби, ево, долазе опет светли празиици Рођења Сина Божјега. Ове године смо и ми, Хрвати католици, прославили, а и ви, наши православни Срби, прославићете дане у много радоснијем и
о главннм стварнма у ресору. После тога днскутоване су оне одредбе пројекта нзборног закона које раннје ннсу бнле претресене, а које се углавном односе на нзвођење нзбора. У томе погледу нлјннтересантннје је да је вдлучено да се све главне прнпремне нзборне мирнијем расположењу, радн>е повере судовнма. Та- него што је ТО било При
„Југословенска мисао" - »Српски глас< -у свом Божић- вазниазила. Првн случај постоном броју доноси на уводном ји код народа Велнке Брнтаннје, месту чланак г. Слободана Јо- — Енглеза, Скотланђана, Велшавановића >Југословенска мисао.с на, којн се осећају као разнн наЧланак гласи: родн, алн ипак зато спојенн и»Ја нмам један еавет који ми- I стом, велннобрнтанском државслнм да могу као. Србнн да дам ном ндејом. Други случај налаСрбима. Ми Србн треба да разу- зи се у нсторнјн Пијемонта и мемо да пред нама стојн двојак Пруске 19 века: обе те државе задатав. Имамо прно да браннмо воднле су борбу у којој су моСрпство. Кад се обележава Хр- гле н пропасти, за једну нациоватска етничка целнна, онда се' налну идеју шнру од њнхове лемнновно мора обепеншти и државне ндеје. Сличаи прнмер српска етничка целнна. Било бн нмамо н мн Срби у нашој нсто■бесмнслица тврднтн да у овој рнјн. Већ у првом устанку, па државн само Хрватн имају на- онда за владе кнеза Михаила и цноналну свест, н да само онн: краља Петра Првог, Србн су нимају исторнјт* докле Србн не- мали један нацноналнн програм мају нн нацно^лну свест нн н-ј којн је изилазио из оквнра њнсторију, него пмстављају једну ј хове државе. У садашњој Југоаморфну масу каЏ се да меснтн славијн тај је програм и оствалако се хоће. Чнм се отворнло рен. Да Србн, који су се за њ јсрватско пнтање, отворнло се и одушевљаваг^ још у својој масрпско и Србн морају уједнње- 1 лој предратУој држави, неће молим снагама бранити оно што је ћи да се н даље за њ одушев-
ко, напрнмер, о томе где ће . бнти гласачка места одређу- ]ашЊИХ ГОДИНа, ју отсада срескн судовн, а не државнн одбор, као што је раннје бнло. Суд у седншту нзборних округа одређује рретседннке бнрачкнх одбора, којн првенствено морају бнтн правннцн. Црнлнком састављан.а лнста, ннје се остало прн старом снстему, да се на свакој лнстн означн претставннк лнсте за свако гласачко место, него је дозвољено
Прославили смо и прославићемо ове дане у свечанијем и мирнијем расположењу зато, што смо пре неколико месеци скинули за Србију тешку мору, брат ски раздор, који, умало да није постао наша заједничка несрећа. Споразум, који смо
ЈјкИХОВО. , Али би Срби грвшнлн ако.-бн 94НСЛИЛИ да се њнхов задатак састојн само у одбранн Српства.
љавају, аКо прегходно не пре,суа*у бнтн Србн, то је у дајмању руку чудна тврдња. Покушај да се помоћу држав-
Онн нмају да брнну-јопги о др- 1 не власгн створн у што ираћем
Мавно) целннн. У заузетостн око уређнвања своје бановш»е л^аатн су готово престапи мислнти на државну целнну. Они се Д1е ннтересују много за организовање централне властн. Она им изгледа или као луксуз нлн >ао нешто што је потребно само Србнма радн њнхове хегемоинје. Њихова је очигледна тежња да од централне властн откнну што внше н да је учнне што немоћнијом. Апн баш зато што Хр*атн ие увиђају довбљно потребу јаке централне властн, мн ,Србн треба да брннемо ие само о интересима Српства, него и о правима централне власти. Кад је реч о централној власти, ово нарочато ваља иматн на уму. "Да бн наша заједннчка држава Лила трајна, није довољно нмали заједничку дннастнју, заједличну војсну и дипломатију, треба нматн још и један Пар. ламенат бнраи општим гласа»ем, који ће претстављатн на'род Југославнје уцело, без обзира на разлнке које постоје нз•међу Срба, Хрвата и Словенала. Те ће разлнк« доћи до изра^за у њнховнм локалннм парла^ментнма, у централном Парла'менту треба да дође до израза њнхова спојеност а ие њихова раздвојеност. Такав Парламент "лостоји и у Швајцарској и у Североамеричкој федерацнји, л у опште у свнма федерацијана. Чак и један тако конзерватнван државннк као Бизмарк, прнлнком ооннвања Немачке Царевнне 1871 сматрао је такав "Парламенат неопходно потреб'лнм за учвршћивање Немачког једннства. Да ди Србн могу узети на се6е тај двојакн задатак који је овде обедежен? Да ли се могу лстовремено борити н за интересе Српства н за права централне власти? Зар то не зна-чн имати два супротна ндбала: с једне стран«, српску нациолалну идеју, а с друга југосло*енску државну идеју. Из кругова Југословена више ^Јута чули су се гласовн да српскн нацнонализам, као уосталом ^л хрватски национализам, не слаже се никако с југословен:ством чак нн онда кад се југословенство схватн само као др/кавиа, а ие н као нацнонална идеја. Мн држнмо да сва забуиа долази отуда што се узнма да се нацноналиа н државна идеја морају увек једна с другом лодударатн: према томе српскн наиионалнзам био би допуштен само у српској државн; у југословенској држави, напротив, могућан је само југословенски националнзам. У историји, међутим, има примера који јасно локазују да с» државна и нациолална ндеја не морају потпуно подударати. Дешавало се да је једна нација служнла једној дрзк авној идеји ноја ју је прева- ] зилазила, —- и обрнуто, да је јед- ' ла држава служила једној надионалној идејн која ју је пре-1
је дозвољено, ^поразум, КОЈИ сваком кандндату, неколнко С КЛОПИЛИ МИ, Хрвати, са дана пре нзбора, да поднесе поетставнииима Коаљесуду спнсак својих прет-. претставницима лраље ставннкг за поједнна места. ј вине Југославнје не би Министар г. Константино-. 5но М0Г ућ, вић саопштио је затим следе-
року један југословенскн национализам, који ће угушнтн н српскн н хрватски националнзам, није успео. Али то не треба да нам убнје веру у будућност југословенства. Ако је југословенство као национална идеја наишло на тешкоће у српском и хрватском нацноналнзму, то ннје доказ да оно мора наићи на нсте тешкоће н као државна идеја. Да ли ће се оне велике снаге које леже н у српском н хрватском иационализму моћн ставнти у службу југословенско државне мнсли, зависн на крају крајева од полнтичке далековндостн н шнрокогрудостн Срба н 1 Хрвата, а колнко ће онн нматн ! тнх врлнна, зависн од њнховог I политнчког васпитања. На то васпитање треба обратитн главну пажњу. Треба и Србима н Хрватнма једнако говоритн да њнхов спас ннје у њнховом племенском егоизму и фанатнзму — то је навек била сметња стварању великнх држава, — него је спас у њнховој државној заједници. Уреднмо ту заједницу тако да се у њој н Србн н Хрвати осећају као код своје куће, али у исто време отварајмо им очи да они могу остати без своје куће ако не буду хтели живетн заједно. Ни српски нн хрватскн национализам не може нас нзвести на прави пут сам собом, него тек онда ако буде спојен с југословенском државном ндејом, као што ни југословенска државна идеја неће иматн жнвотне снаге ако се не сцоји са српскнм и хрватским нацноналнзмом.п ће: — Мнннстарскн савет одлучно је даље да Турској у овој великој несрећи, која ју је задеснла, пошаље помоћ у грађевннском матернјалу од 3.000.0000 дннара. политички комитет министара и јуче је заседавао У кабинету министра без портфеља г- др. Михаила Константиновића јуче пре подне настављена је седница Политичког комитета министара. На овој седници продужена је дискусија о питањима која су покренута на прекјучерашњем састанку министара, чланова Политичког комитета, а у вези са пројектима нових политичких закона.
да није већ неколико година народ, и српски и хрватски, опетовано, у најтежкм приликама, показао најодлучнију вољу да докрајчи братоубилачку борбу. Син Божји родио се зато да донесе цело.м свету, свима људима, мир па је зато и срнски н хрватски народ нрипремио себи ове годнне најлепши божићни празник, божићни мир у својој кући. Овај >шр, који смо ство рилн у својој кући, најјаче нам је јемство да ће, што се нас тнче, паш мир ћег. Честитајућн ове божић. не празнике целом српском народу. у првом реду онима који су лањске године, уочи
оити поштован од сваког тре-
•пптшшпинпшшпшШШШППППППШКППШ!
сенатор г. н. поздерац у бањој луци Бања Луиа, 4 ј,» у , р , _ Синоћ Јо допутовао у Б>. к у Лу«у с»натор г. Нурија Поздерац из Београда и одмах св састао са већим бројем присталицама Ј?3. Данас се г. Поздерац састао са осталим политичарима у Бањо) Луци. Имао јв дужи састанак са г. Хасаном Миљковићем, првтседником општине из Велике Кладушв и бившим народним по слаником. Сутра г. Поздерац и г. Миљковић путуј* у Цазин, гдв ће одр. жати неколико конференција са својим дристалицама. исЛравка бирачких спискова у бањој луци Баиа Лука, 4 јануара. — Градско поглаварство у Баљој Луци упутило је данас проглас нароДУ. у коме се објављује исправак бирачких спискова на основу § 5 Закона о бирачким списко вима. Градско поглаварство дршиће исправке бнрачких спискова од 1 до 31 јануара. Уписаће се у бирачке спискове сва лица која имају изборно право а нису до?ада била упксана.
Г. др. Сава Косанобић о улози СДС и Србима у Баиовиии Хрватској
Загреб, 4 јануара. — Прввк СДС сенатор г. др. Свва Косановић неписао је у данашњој ,,Новој ријечи" уводник, под насловом: „Брига за Србе V Хрватској, у коме, између осталога, каже: ,,Српство у Хрватској стекло је једно велико искуство, које је од историске важиости. Оно је, због безграничне вере у Београд, дон:ивљавало дџ се баш на н» Оацала одговорност фактора ип Београда због политикс. која је оданде вођенв. Обесправљено, устварн са телогом којн је фаворизнран на челу, злоупотребл»аван, корумпиран, харангирвн, омражен у очима Хрвата, понижаван, требало јо да сносн одговорност за сва дела према Хрватииа н то баш на домаку гоњеног хрватства. Место историске "улоге коју је поиело од 1903 г., која 1е триумфоввла 1927 у СДК, место историске улоге коју јв одиграло 20 јуиа и 1 августа 1928 и од 6 јануера 1929 до споразума 1939 године, хтели су да га понизе, да му даду улогу џелвта и просјака Зебринули су се за судбину Србв у Хрватској! Да, да! По онима који се натуравају да говоре у име Срба, који су их колшромитовалн, по онима који су, из звчслона и внсоког положаја, Нребацивалц. одијум за неправду н зло. чињЉо Хрввтима, на неупућеног, малЛ' човека, малог Срб1»на, по тчм и српство У Хрватској било 1в чбил»а у тешком полоЈкај^. По онима, који су у Лудбрегу, Сиску и другде имали лошијег Србина за посланика, збил»а би српство било у лошем положвју, 1 Нису, квда је дошло до густог, када су лупили главом о зид, никаквог рачуна нису о њему водили, налустили су га, остављајући га на странп>тици, у омрвзи са онима, с којима је кроз векове морао повезан живети. Како би било, по н>има, да нема најсолидније политичке формације, коалиције Радић- Прибићевић, заједниде СДС и ХСС. Она је наследиЈ ^з мисао ковлиције, она је остварила споразум пре 12 годинв, онде г-де је иајважнн-
је, она' се отхрвала мецима Пунише Рвчића и свима искушењнма, корупције и силе, она има снаге и морала, право да данас говорн. Онч може решнти не само проблем Хрватске, него и Југославије. Хрватско-српска заЈедница, у сељачкој политици, како је претставл»а СДК, носи у себи препород Југославије и Валканв. Та
тешкнм времени>1а, н једино та мисао. Самосталпи проносе ту мисао годинама, у најцрњим временима и кроз последње српско село. Они с у првоборци споразума! к о добронвмеран може мислнти да за идеју споразума са Хрватима, за идеју државе, за положај Срба у Хрватској, може користити борба против самосталаца. У много тежим приликама, та је борба доживела слом. Данас су вромена много Јаснија. Српство у Хрватској зна где му је место и интерес. Сваквко неће се враћати на времена пре 1903 године. Српство у Хрватској стаје раме уз раме еа Хрватима У борби против Пеште. Српство у Хрватској одлучно Је, Јер Је у интеее сУ српства и државе да стане у борбу против оних, коЈи су ' од Београда хтели да направе Пеиггу." јучерашњи пријеми код министра трговике г. др. андреса Јуче пре подне миннстар трговинв и индустрије г. др. Иввн Андрес примио је двлвгацију управе Инжењврске коморе коју је предводио претседник инжен»ер г. Букавац. Исто тако министар прнмно је депутацију извозника стоке, коју је првд^рдио г. Стеван Васић, а нешто доцније и делегацнју отпуштених чиновника Главног савеза српских земљорадннчких задруга на челу са интењером г. Мишковићвм.
Божића, заједио с иама Хрватима ишли у изборе, ирви нроиелн велику мисао народног споразума, као онима, који су ту лшсао касније искрено, сви.м срцем и душом прихватили, желимо да велико дело, које је започето довршимо за срећнију нашу заједничку будућност. Мир Божји! Христос се роди! У Загребу, уочи Православног Божића Др. ВЛАТКО МАЧЕК" честитка шефа сдс г. др. будисављевића Загреб, 4 јанудра. — Претседник СДС г. др. Срђан Будисављевић честитао је Божић овом честитком: »Свима члановнма н прнјатељнма СДС, У годннн 1939 дожнвелн смо мн, Самостална демократска странка, велкку моралну и полнтнчку задовољштнну. Четрнаест година у опознцнјн, у нашој нацноналној држави, дванаест годнна у коалицнјн са ХСС, издржала је Самостална демократска странка часно и одважно. Исправност нашег гледишта на државнн проблем, на демократнју, потврдилн су догађајн код нас н на странн, прнзнали су га и прнхватнлн су га нашн толннн полнтнчкн н други фактори. *Овнм путем пођнмо даље в у новој годнни, јер мисија на ша, миснја Југославије, тражи частан н устрајан рад. Мир Божји! Хрнстос се родн! Др. СРЂАН БУДИСАВЉЕВИЋ претседннк СДСа Ужи Акционн одбор радикала групе г. др. Лазара Марковића Умољени смо да објавимо следвће обавештењв: »Раднкалски Акциони одбор изабран на земаљској конференцнји радикала одржаној 17 децембра 1939 године у Београду поверио је једном Ужем одбору састављеном од 33 члана да, у смислу донесен • резолуцијв, изводи даље жеље израженв на Звмаљској конференцији. У Ужи Акциони одбор ушла су следећа лица: Алвкса Жујевић, из Мале Врбице, Александар Илић, прота, Ћуприја, Аца Живановић, адвокат, Ваљево, др. Богдан Ст. Вукчевнћ, лекар, Београд, Бора Рвдовановнћ, адвокат, Лозница, Василије Бвцић, вдвокат, Сента, Владимир Ннколајевић, адвокат, Пожаревац, Димитрије Протић, адвокат, Крушевац, др. Драгутин Петровић, адвокат, Петровград, Драгомир Герасимовић, судија, Београд, Илија Стефановић, рентијер, Београд, др. Живко Продановић, лекар, Србобран, Живојин Симић, публициста, Београд, Јрввн Петрснић, днректор гимназијв у пвнзији, Београд, др. Јоца Михаиловић, адвокат, Петровград, др. Лазар Мар-
л * даде идеолошка^^ МИ нистар правде, Београд, снагу Југоолавијн V данашњнм 1 - - - - - ' км '
Љубивој Дамњановнћ, инжењер, Београд, Марко Цемовић, државни потсекретар у пензији, Београд, Мија Момировић, инжвњер, Ниш, Милан Влахојанис, шпедитер, Бвоград, Милан Јаковљевић, инжењер, Београд, Мнлош Вишњић, бивши нарбдни посланик, Босански Брод, Милош >1вковић, генерални конзул у пензнји, Београд, др. Милутин Јовановић, миннстар у пензији, Београд, Михаило Мијушковић, адвокат, Јагодина, др. Никола Радојевић, лекар, Приштина, Радован Арсеновић, поседник, Добој, др. Радушко Илијћ, јавни бележник, Новн Сад, Смаилага Ђемаловић, Мостар, Стеван Тодорић, управник државних мокопола у пензији, Београд, Тихомир Лекић, штампар, Бвоград, Трајан Живковић, Скопљв, Чедомир Јоцнћ, Младвновац. Канцвларијв радикалног Акционог одбора налази се у Повнкарвовој улицн број 24, телефон бррј 26-569.« ДЕМОКРАТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА У ПРИЗРЕНУ Призр.н, 4 јануара _ у д>0 . р«им хот.ла (Шумадкј.. у При. зрвну јв одржан јуче збор Д в мократскв странке. Збору ј« првтседавао бнвши посланички I заменик г. Спасоје Јакић, лд.окат. Главни говорник био ј в | члан Главног одбора Демократкратске странкв г. Драгољуб Мо стнћ, потпуковник у пензији и бивши посланички кандндат, на ' др. Мачека. |
Њ. КР. вис. Кнегж Олга упућује апел свима градским општинама да организују зимску помоћ сиротињи Првтсвдницв Акционог одбора за зимску помоћ Краљевинв Југославијв у Бвограду Н>. Кр. Вис. Кнвгиња Олга упутнла јо свчма градским општинама овај апвл« Као претседница Акционог одбора за зимску помоћ у Београду желела сам свом душом да, како београдска сиротиња, тако и сиротиња осталих градова наше отаџбине, не остане у тешким дани
акција за помагање. сиротиње могла што боље и шире спровести. Нека нам Бог у овом настојању помогне! ОЛГА ПРОПРАТНО ПИСМО ПРЕТСЕДНИНА САВЕЗА ГРАДОВА Првтседннл Бвоградскв општннс г. Војнн ЂЈгричић к«о првтсвдннк Савв-
ма зиме без најпотребнијнх сретстава за живот. Жеља ми је, стога,- да се зимска помоћ пружи прило- " »оетмио )в «ПвЛ Њ. Хр. 1 Вис. Кнегиле Олгв претсвдннаииа
зима државе, општина, предузећа и имућнијих грађана свакоме сирома!^г н свакој породици без сретстава у нашој лепој држави. На тај начин ћемо показати осећање солидарностн са свима нашим суграђанима у данашњем времену када је та солидарн^ст најпотребнија. Верујем да ће се овоме апелу одазвати сви племенити људи да ће прилози за нашу градску сиротињу у целој земљи бити што обилнијн и да ће тада захвалност у срцима нашег сиромашног света који неће бити само остављен својој тешкој судбини, бити што топлија према сваком хуманом и племенитом гесту у њену корист. Доказујући саосећање невољама својих ближњих и љубав према другима, ми ћемо појачати заједничку моралну снагу нашега народа у данашњем времену и добити ведрије погледе на будућност. У тој жељи потребно је да се Акциони одбор за зимску помоћ који постоји у Београду прошири, и тако проширен поведе бригу о сиротињи у свима нашим градовима. Он ће бити у могућности да то учини ако се у свима нашим градовима оснују одбори земски помоћи који ће са Авционим одборим за зимску помоћ Краљевине Југославије V Београду ступити V везу, како би се^ва широка и племенита
свих гралспнх општнна са сладаКнм пропратним писмом: Господине Претседниче, Н>. Кр. Вис. Књегнња Олга зтуКујв Вам свој апел, који овде прнлажем. Из њега виднте да )е жет*а Н>.' Кр. Внсочанства да се знмска аомоК органнзује у цело) држави. Акционн одбор у Београду треба да у на)краћем времену доби|е Јасну слику стш• * сиротнње свнх наших градов ј. Зато Вас, Господнна Претседничв, у име Акционог одбора н у име свО)е, молим да нам у што краћем року, а најдаље до 15 јануара т. г., доставнте извешта) о томе, да лв је код Вас организована зкмска помоћ за снрзтнњу. Ако ннјв органнзована, кззвстнтв нас да лн ћетв томе прнступнтн н кад. У случају да органнзаоија знмскв помоћн постојн, потребно је да зна МО| 1) када је та организаднја основана, 2) којн су члановн одборв; 3) са којнма сретствнма располажв, 4) у коме внду се двлн помоћ < 5) шта се мислв учинити да бн св пгго внше помогло сиротнњн; 6) да лв Вам јв помоћ Акдноног одбора потребна н каква. Акцнонн одбор за знмску помоћ уложнће св л што му буде у могућностн, да са градска снротнња што внше помогнв. Алн то он не може учнннтв без Ваше прнпомсћн. Молнм Вас да нам взввпггај најхит нијв пошаљетв на адресу: Акцнонн одбор за знмску помоК, Узун - Мнркова ул. бр. 1. Примнте, Госпопнне Претседниче, и овом прнлнком кзраз мог поштовања. Претсаднив Савеза градова ■ Претседннл Општивв града Бвограда, Војвв ЂуРнчнК
би се^ ва X Олређибање инспекционих органа и шефова отсека и секција у ресору Министарства пошта
г
Одлухом г. Маиистра пошта. телеграфа н телефона одређеаи су: У ДнргкцнЈи пошта Београд: за инспекцнону службу Мнлош Аритоновић. внши свветник Министар ства, за шефа Општег отсека Дра гути« Станковић, вишн саветник Министарства, за шефа Поштанског отсека Велнббр Пантелић, ви ши саветник Дирекцнје, за в. д. шефа. Телеграфеко-телефонског от сека ннж. Иван Лејт, техничкн секретар, за шефа Економног отсе. ка Никола Миљковнћ, внши саветннк Мннистарства, за шефа Ра чунско-контролног отсека Душан Живојновнћ, внши саветднк «1нан старства. У ДнрекцнЈн пошта ЗагреВ: за ннспекцнону служ&у Јосип Га. љер, Иван Иванчнћ, Антун Бриски, МнЈат Биондић и Фраил Прибанић, вишн саветннци; Грајнер Улрих, саветник и др. Фрал»а Цар, вишн секретар (сви нсте ДирекциЈе). за шефа Отптег отсека Владн мнр Кос, виши саветннк нсте ДирекцнЈе, за шефа Поштанског отсека Славољуб Кучера, вишн саветник нсте Дирекцнје, за в. д. ше фа ТелеграфскоИелефонског отсека инж. Федор Маланчец, вишн техннчки пристав нсте ДирекциЈе, за шефа Економног отсека Јанко Хитрец, вншн саветннк исте Дн. рекцнје, за шефа Рачл-нскз-кон. тропног отсека Јоснп Блаухорн, виши саветннк исте Днрекцнјс. У ДнрекцнЈн поштц Л>уб.инип: за ннопекцнону службу Мнрослав Матјашић. др. Јоснп Лебар ц др. Франц Јанжековић, вишн салегиицн нсте ДирекцнЈе, за шефг Оп. штег отсека Владимир Бајук, вншн секретар нсте Дирекцнје, за шефа Поштанског отсека Антон Сухач, вншн саветннк нсте ДирекциЈе, за в. д. шефа Телеграфскотелефонског отсека ннж. Стане ПодбоЈ, технички секретар исте ДирекцнЈе, за шефа Економног от. сека Тилен Епнх, саветник исте Ди/екциЈв, за шефа Рачунско.кон тролног отсека др. Боград Курбус виши саветннк исте Днрекццје. У ДнрекццЈц поштц' Новн Сад: за ннспекциону служ г >у Душан Јањатовић, Крешимир Фрндрнх. внши саветиицн н Едо Пнчман, вишн секретар — свн нсте ДнрекцнЈе, за шефа Општег отсека Иван Бер>та, внши саветннк нсте ДнрекцнЈе. за шефа Поштанског отсека Блаж Укушић, саветннк ист в ДнрекциЈе, за шефа Телеграф. ско-телефпнског отсека ннж. Крста Манчнћ, вишн техничкн секретар исте ДнрекцнЈе, за шефа гачунско-контролног отсека Драго љуб Вуксановнћ, внши саветннк нсте ДнрекцнЈе. У ДнрекцнЈн пошта Сарајево: за нспекциону службу Јошко Першић и Бартол Жувић. виши савет ницн нсте ДирекцнЈе, за шефа Оп. штег отсека др. Вата Солнер, вншн саветинк нсте ДнрекцнЈе, 1а шефа Поштанског отсека Марин Крнле, внши слветннк нсте ДнрекцнЈе, за шефа Телвграфско-телефонског отсека инж. Милан Радзјевнћ, техннчки саветннк исте Ди рекцнЈе, за шефа Економног отсека Коста Илић, внши саветннк ДнрекцнЈе, за шефа Рачунско.контролног отсека МилоЈе Чоловнћ. саветннк ДирекцнЈе. У ДнрекцнЈц Скопље: за ннспек. цнону службу Љубомнр Петролнћ, вншн саветннк и Александар Тодоровнћ. саветнпк ДнрекциЈе, за шсфа Омштег оТсека Мнодраг ТодоЈ>овић, аниш секј>етар Дирекдц.
Је, за шефа Поштанског отсека I Мнлорад Поаовнћ, вншн саветнин I ДнрекциЈе, за шефа Телеграфско-г ; телефонског отсека ншг.. Валтер | Бре^ина, виши техннчки секретар ДирекцнЈе, за шефа Економног отј сека Божндар Маговчевнћ, вишц саветннк ДнрекцнЈе, за в. д. шеI фа Рачунско-контролног от-сека Пе тар Павишић, ннепектор Дирек. | ЦИЈе. У ДнрекцнЈн пошта Цетише: за ! инспекцнону службу Мнлета МнЈ нић, вншн саветннк н Станнша Ву I канић, саветннк ДнрекцнЈе, за в. д. шефа Општег отсека МихаЈло Матовић .секретар Днракцаје, за шефа Поштанског отсека Мило Де довић, внши саветннк ДнрекциЈе, за шефа Телеграфско-телефонског отоека ннж. Драгутин БраЈтхут, технички вишн саветник Дпрекције. за в. д. шефа Економног дтсека Мидутна Мнлић, секретар ДнрекциЈе, за шефа Рачунско-коатролног отсека Јоко Иванншевић, вншн саветник Дврекције, за шефа Друге т. т. секцнЈе Заграб шз.к. Фран»о Шулхаузер, вшш* теханчкн пристав, за шефа Треће т. т. секциЈе Љубљана инж. Павле Левренчић, техннчкн секретар, ->а шефа Четврте т. т. секциЈе СараЈево инж. Анте Субота, вншн гехничкн прнстав. за шефа Пете т. "т. секцнЈе Новн Сад Антун Ручевнћ, технички иисцектор, за шефа Шесте т. т. секциЈе Скопдже ивж. Мно драг СтоЈновнл, те^нички секретар, за шефа Седме т. т. секцнЈв Сплит, инж. СтЈепан Жг>-рнћ. вншн технички прнстав, за шефа О. сме т. т. секције ОсцЈек Петар Ракоша, вншн техничкц контропор. за шефа Девете т. т. секциЈе Цетин>е Мнлеико Томић, виши техннчкн контролор, за шефа Десете т. т. секццје Марибор Франц Змазек, техннчки ннспектор, за шефа Једанавсте т. т. секццЈе Тузла Мн лорад »училовић, технички контролор, за шефа Дванаесте т. т. секцнје Бања Лука Јосип Брадна, виши технички контролор, за шефа Трннаесте т. т. секције Сушак ^ладимнр Лалић, вишн техннчкц контра^ор, за шефа Четрнаесте т. т. секцнје Вараждин Иван Берншнц. виши техн. контролор, за шефа Петнаесте т. т. секције Велес Драгољуб Николић вншн тех: контролор, за шефа Шеснаесте т. т. секциЈе Ниш СтаноЈе Станковнћ техн. контролор, за шефд Садамнаесте т. т. секци1е Сл&вогЈскб Брод инж. Внктор Кралик, техннч кн прнстав, за шефа Осамнаесте т. т, секциЈе Суботица Марко Модрчин, технички инспектор, за шефа Деветнаесте т. т. секције Ваљево Мнлан СтоЈановнћ, техннчкн секретар, за шефа Твадесет прве т. т. секцнЈе ШиОеннк ннж. Иван БоЈковнћ, техничкн прнстав, за шефа Двадесет друге т. т. мкције Параћнн Ђорђе Поповнћ, технич. кн контролор, за шефа Двадесет трећо т т. секциЈе Дубровник Ма ноЈил Квокач. внш^ техннчки контролор, за шефа Двадесет четврте т ,т. секциЈе 11етр>овград СтЈепан наЈштетер, технички кнотролор, за шефа Двадесет пете т. т. секци Је Љубљана инж. Јанко Габершип технички прнстав. за шефа Двадесет шесте т. т. секцпЈе Карловац Драгутин Тонковнћ, вишн техннч. ки контролор, за шефа Двадесет седме т. *т. секциЈе Младеновац инж. Ннкола ШевердЈаков, вншн технички прнстав и за шефа Двадесет осме т. т. с е кциЈе Мостар ■ Бубомир Иванишевић, вишн технички контролор.