Vreme, Jan 05, 1940, page 7

Петак, 5 1ануар 1940

МЕДИЦИИА Да ли дуготрајни, хроккчии, стомачни натари дободс р ствар^ња рава у мекутиу и који су његови почетни симптоми

Нв знам јв ли баш згодно о ве- ј илн «бар» о празницима хојих зими нема мало, — шнбамо нашв стомакв, онда није чудо што сваки други од нас пати од «горушице* има кисепину подоигивања разна и што једва чека да оде мало до Врњачке Бање.

Ако буде потребно н каше к жене својом крвљу бранити отаџбину

ђКБМБ

СГРАНА 7

ликнм празницнма потегнутн као тему овако велнко зло као ш*о јв рак желутца за чове^.

Другим речнма не бих желео да човеку «преседа празник*. Али баш празници и то тако велики празннци, као што су Божић, Ускрс, славе тид., када ми несумњиво «кидишемо> на својв стомакв разним тешким јелима гурманлуцима и пићем, намећу нам ту идвју, односно до-

ћева ул. бр. 1), где ће им се потпуно бесплатно одредити крвна група. Цео преглед састоји се V узиман»у једне капи крвн из прста. Наше жеие су и до данас увек, а нарочито за време рата, показивале велику пожртвованост, праву грађанску свест и

Алн ту настаје сад оно питање које стари просБесор Кањецнн покреће — а то је — да ли је слузокожа кашег желутца од

водв до «асоцијације мислиз, 1 чвлика или се она стварно може како се то стручно каже, да и не ; Д а нсцрпи у своме лучењу. «Рахотнце мнслимо баш на боле- ' кија — хлебу камција' — каже сти, хојв највише и проистичу јвдна наша послоб :ца. али шииз тога нашег малтретирања ор- бана из дана у д*н слузокожа гана за ваоењв, поглавито же- нашег желутца после лучи сама лутца, о ввликим празницима. 1 1 ал У кнселину у свомв току и Јвр јвдан чувени немачкн науч- ^ез шнбања, чак и на најблажа ник, професор Коњвцнн, ко]и јв .1вп® и "Ијв ПИ онда близу пакао хиоуог нмао на зкше пг I «вти, да то не може «ввчито» да ликв да види резултате тих на- т Р а ' е - него Д а жп,взде наше жеших поступака са сопственим ^Улачне слузокожв. којв су сужелутцем (обавио јв бвзброј о- ЕИше пучилв не почну да посупераци;а од чира и рака желут- ста 'У' Д а Двгенвришу и да св ца) тврди, према стеченом ис- ' "сцрпљу,у. Логичан би крај пре хуству, да сваком раку желут- ма томе био Д« би се лучење ки ца првтходи прво известан ка- ' с влине потпуно исцрпело. Тако тар желутца. Та констатација је бисмо на један логичан начин важна, јер она значи уједно ве- ј Д°шпн од катара са сувишном лику оптужбу нас самих. Одно- ј киселином путем исцрпљења сно другим речима ако смо до- : жл>езда до катара са све мање билн рака у жел^тцу. крчвч " исе пинв. па и до потпуног ишсмо ми сами, јвр смо не штеде- чезавања стомачнв кисвлине. Е ћи ст .>мвк, разном тешком и љу-| онда би п ° ема глвдишту протом (раном, зачинима и пићем ј Ф всор _ а ._ Ко1 ! в ""! Г :_. ЧаС _!". 0 Ј У Т Д ! јаких пића, довели до катара же

лутца, а од овога до рака потре бан је према професору Коњецном само један корак. А како долази до катара желутца, којн ствара терен за појаву рака,

према теорији професора Коњецног? Овај познати научник иемачки вели, да је један од узрока што долази до катара тај што се слузокожа стомачна исцрпљујв у своме лучењу стомачне киселине и пепсина, дакле, у двема важним факторима за варење! — Шта бива и шта настаје у желутцу услед тога исцрпљења према гледишту проф. Коњецног? Прво и прво да видимо којим путем ми то сисцрпљујемо* слузокожу на , шег желутца у н»ен_м лучењу! \ олести — Искрено да привнамо ту на " тој тачци св морамо поново вра , тнти на нашв празнике. Уоста- ј лом на само на наше празчике, него у опште на «стид> кујнв!

се и рак на желутцу појави. Јер рак већ носи са собом пстпун нли делимичан недостатак ст мачне киселинв готово увек. Ђаво ннје тако црн... Мећутим и ако је све ово о на ( валаца крви. шој кујни и о постанку, генези ј с тога Отсек за трансфузистомачних катара тачно, ми св | ју крви дри ц енТ ралном хигиенском заводу има за ду?ккрвне групе

Усавременом рату тражи се од целог народа и од сваког појединца, да пружи све оно што је у његовој моћи за одбрану и спас отаџбинч. Не само војници који се боре на ратишту, него и сваки човек и свака жена, ма где се налазили, дудани су у границама својих моћи, да помогну у општој одбрани од непријатеља. У савременом ратовању ноопходно је не само имати храбру и пожртвовану војску, него и организовати и добро при премити одбрану, војске и ци-1 вилног становништва од убој-| ног оружја, од напада из ваз- ј духа и од отровних гасова. I УлрУ*«« носипаца Апбакск. У једном таКБОм рату, санитет спомвницв одржало ј. ,уч. у сао с с. ) им простори)ама у Ратничком ска спужба мора бити беспре- дом свв<(а ^ м ворна, ако се жели да бро, жр- присуствов>пи свн , пвнови глав . тава не буде и сувише вели. Н0 управв- „, ихови за меници као ки. Стога већ сада треба по- н претседници и секретари помишљати и припремити све додбора у Београду, Земуну и оно што 1'е у вези са СЕНИтет- Панчеву. ском службом за време рата, | Свечаној седници претседавао како нас догађаји не би изне- ј ј е претседник главне управе, ђенадили. ј нералштабни бригадни генерал Трансфузија крви једна је у пензији г. Милорад Мајстороод најдрагоценијих тековина ј вић. савремене медицине, која сва-1 Ова је свечана седница сазваким даном, а нарочито за вре- на да^би се изразила благодарме рата, спасава хиљаде и хи-1 ност Његовом Величанству Краљаде живота. Ратна хирургија "у П.тру II што ј. 6пагои,.о/..о се не може више замнслити I »• св »о"6и Удружеи, „ без трансфузије крви. Да би

|искрено родољубље. Сигурно је да су оне и сада спремне да се одазову овом позиву, могу затребати не само онима ј који је, оружјем у руци браI не од непријатеља, него и своI јим најмилијима, мужу, брату

или оцу, сестри, рођеној деци.

маши или

Њ. 0. КРГЉ ГЕТВР ДРУГИ покровитељ Удружења носилаца Албанске споменици

ховном Команданту из Светског рата Витешком Краљу Александру Првом пренели на Његовог Љубљеног Сина, Његово Величанство Краља Петра Другог и да су у сваком часу готови да за Њега положе свој живот. Овај говор поздрављен је дугим и одушевљвк»»м овацијама Високом Покровитељу Удружења носилаца Албанске споменице, Његовом Величанству Краљу Петру Другом и Краљевском Дому.

Од гутра почиње да излази у нашем Забавнику нов роман смртопосио паследстпо 1 од Харч Хкфа чувеног писца интересантних криминалних романа, који су у последње време изазвали опште дочадање. с;и'тоиоспо паслејцство долази у ред оних криминалних романа који стално гоне читаоца да и сам трага за злочинцем и сам да решава постављени проблем. Вилијам Стивенс убијен је једне вечери у своме врт^. Одмах после његове смрти настаје низ тајанствених.и необјашњивих догађаја, које нико не може да реши. Они на које пада сумња за злочин и сами су жртве злочина. Злочини се нижу један за другим. Сумња . .. сумња . .. и ништа више, а убиства се понављају једна за другим и то све због наследства које је Стх.венс оставио за собом. Кроз цео роман се поставља питање: ко је пуцао ...? Почните да пратите овај роман у наптем Забавнику од сутра.

се ово могло спровести увек кад затреба, потребно је да у доба рата, стоји лекарима на расположењу велики број да-

код свих оних особа, које се з. то добровољно јаве, које су свесне да у слунају рата и саме могу доћи у прилику да

ту заједно са професором Антићем нашим уваженим струч- , њаком за болести органа за ва- ' ност Д а одреди рење, не бисмо могли да сложимо са професором Коњецним, да је тај желудачки катар, по исцрпљење лучења слузокоже увек тај терен на коме ће сигурно поннћи рак. Да има случа јева који се тако развијају. е»рујемо, али не да је то главни пут. Јер ми знамо да има и дру гих болести, које иду са нсцрпљујућим бескиселинским* ка таром желудачне слузокоже и то које су у крви и ско- _ЈИ_ ро по својој битности врло мно- хребе цивилног становништва, вра ј го еличне Р а *У= пернициозна а- ј жена и деце I немиТа. пелагоа и оазнв нонсти- I На позив ц ентраЈ1НОГ

им је неопходна трансфузија присутних гкеговом ' к | Краљу Петру Другом и члано-

да се прими покровитељства Удружења носнлаца Албанске споменице. Истакавши свечани повод за сазивање ове седнице, претседник г. Мајсторовић прочитао је писмо којим министар Двора г. Милан Антић нзвештава управу Удружења да се одобрава да Удружење носнлаца Албанске споменице може битн под покровнтељством Његовог Величанства Краља Петра II. Читање/ овог писма поздрављено је бурним клнцањем свих I присутних Његовом Величанству

крви или да својом крвљу спа су живот друге особе, можда и најближе — најмилије. Како ће мушкарци отићи на ратиште, то пасивна одбрана треба да рачуна са женама као даваоцима крви, нарочито за по-

разне консти! туционалне болести које иду са . т, (са пре- ' хиги]енског завода у Београду

Наша кујна... *Наша кујна спада у изразито гурманске. Прво употреба зачи- I на и то не оних благих већ нај- | јачих као што су сдобра' зелена ! или црвена «меуна» паприка, која на свак^. православном па I суљу мора А^плива одозго. Јер ј нсто као што код нас нијо до- ј вољно да салата од киселог ку-ј пуса остане онако бледа са зеј- ј тином, без жутих семенки од : махуне — паприке или заливеиа туцаном алевом паприком, исто тако ни пасуљ, ни летњи ђувеч од масне овчвтине, пв ни | зимски српски купус са свињским месом, ни сарма са сланином не смеју да буду без правог српског гарнирунга, без по не- I колико црвених «меуна». Јело ! би наше изгледало без тога нашег украса сувише бледо, анемнчно, зелени патлицан из туршије, кисели краставци. сва јела свињске масти. Онда разне «кавурмв* и домаће кобасице које нису добро зачињене, ако нема најмањв пола кила бибера и паприке, «шваргле», крвавице, чварке и друге «свињарије», које тако радо правимо кад «убијвмо» свињу. Па кад још за ове то имамо на расположењу добру препеченицу, шљивовицу од 25 гради, «жупско» или «вишко» црно, с*-едеревско бело, «жилавку» и «бла тину» добру црну кафу, која може бити јача и «горча», тања и слађа, према разним ћефовнма. «Па кад још... Добар дуван, ко ји су почев од «Драве», «Ибра'» до «3ете", «Мораве» и «Вардара» да «убију» и најмаснији ручак, јвр њихов никотин нв само да иструже, већ просто и искалајише жвлудац. „Па над још... А првдјела су нам слана ужичка пршута, првслани сјенички сир, краљевачки кајмак, или у на|блажу руку јака говеђа супа, пуна најјачих екстраката зрелв говвђинв. Док на кра ју пита зељаница илн са два пе да двбела масна гибаница завршава атак на стомаке и настане попуштањв појаса Шта све утнче на стварање катара желутца Дакле, почев од препеченице, ужичке пршутв сланог ојеничког сира, -преко пасуља, «озињеког» купуса разних паприкаша, «кавурми» и моснмх зељаница и гибаница, па до црна вина, кафв и доброг дувана, — све су то сретства, која нвобично јако стимулирају или да се народски изразим шибају наш желудац, односно његову слузокожу да што више сока, што внше ки селине илуч« е да би св сва она твшка јвла некако сварила и да би могли на краЈу ручка илн ве чере опет да се закопчамо или опашвмо. А кад тако. услед «сти ш нашо куЈнв из дана у дан,

стомачним сахилијама х^јц&њем"* лЈ^ч^ња Уиселинв), затЛм тзазНи квтари са смањеном или вугашенои* киселином. код рпуштених стомака и аствнија, па ипак код њих не дође до појаве тумора односно рака у желутцу. Ето то је. на крају ипак и нама, који сад спремамо наше сто- ! маке за празник нека врста утв- тт х„ и убећења д. ћио није ои,- ј Цввтралном ХИГИ]0НСКОМ зввоко цри иако г« спира проф Ко- 1 "V (Булевар Ослобоћвиа бр. њецни ј 16) или у Општннској бактериДр. М. АНДРЕЈЕВИЋ олошкој лабораторији (Југови-

да«се 7вве женске особе- »о\в би се у случа^у рата /рогле ; УЛотрвб1Лн као даваоци. крви, : одазвао се приЈ^ичан број жена, којима је крвна група већ , одређена. Оне које би желеле I да се још пријаве, могу се обратити сваког радног дана од 10 до 12 часова пре подне у

има Краљевског Дома. После тога претседник главне управе одржао је говор у коме је истакао велнкн значај овог новог доказа Внсоке Краљевске благонаклоности према старим ратницима, истичући да су владари славне династије Карађорђевића вазда на видан начин одавалн прнзнање националним радницима и борцима, са којима су се раме уз раме борили за добро охацбине. Генерал г. Мајсторовић је реКво да прекаљени борцн који су издржалн Албанску Голготу и победили на Содунском фронту треба до краја свога живота да истрају у чувању и буђењу нацноналне свестн, да на делу докажу своју готовост да св у свако доба поново жртвују за добро Краља и отаџбине. Завршио је свој говор истичући да су стари ратници сву љубав коју су осећали према свом Вр-

Трећег дана Божића ддржаће се велика Д0БР0Т10ГНД ПГЕГСТДВД у иорист Фи"а за болесну деџу

Н>. В. Краљнца међу болесном децом

Под највншом заштитом Њвног Величанства Краљице, на Њен рођендан, трећег дана Божића, одржаће се велика добротворна претстава у корист Фонда за болесну децу Енглеско - југословенске дечије болннце. Ову приредбу, која ће се одржати у Народном позоришту код Споменика, отвор^иће својом речи Мала Милица * Маршићанин. Програм претставе је исти, као што је био и на дан МатериЦа у Двору. Хор студената Богословског факултета под управом г. Боре Поповића отпеваће «Оче наш'. Народну химну ће певати уједи ј њени хорови средњих школа, ко I је је спрзмила гђа С. Андријашввић-Перић. Затим ће се изгае1 сти ннз музнчких м забавннх

| тачака, у којима ћв учвствовч- ^ ти Академско певачко друштво ' «Обилић» под управом г. Мата- | чића, г. Милан Пихлер, г. Ру- , долф Ертл, г. Александар Марин ковић, гђа Бојка Константннота и г. Златко Тополски, чланови Београдске опере, мала Јелка Анђелкознћ, Богдан Воркапнћ, Владимир Жедрински и Ћорђе I Лобачев, Светлвна Јовановић,| I Ида Грубер, Ђорђе Блажевић, I Биљана Мићић, Антонија Савин- | чек, Милена Фратуцан. Балетскв | тачке. које ће извести поменуте мале балерине спремиле су гђа Јелена Пољакова, гђа Наташа Бо ј ' шковић и гђа Ковач. Даље ће | извести сцену Аница Неранцић, ! IВера Неранџић, Вера Калчић и' Манси Ковач. Квартет хавајских ; I гнтарнста састављен је од г. г. I Савовнћа, Геушића, Спасојевића, 1

Шајноста, а једну сцену од Јована Јовановића Змаја извешће гђа Софија Вукадиновић и Р. Улманскн, М. Улмански, 'М. Гајић, Л>. Урошевић, Ђ. Бојанић, Подрумац, г. Протић, В. Васиљ, Б. Перић, Н. Првуловић, Ц. Прву ловић, Ј. Вукадиновић. Једну ва ријацију балетску извешће г. Ђ. Блаж&вић а затим ће једну шалу извести г. Власта Антоновнћ и г. Милан Живковић, чланови Драме. На програму ће бити и разне друге шале,- опсенари, мађионичари и жонглериг а свираће и оркестар Краљеве гарде. Организација ове приредбе и режнја налази се у рукама г. Анте Анђелковића. а диригент ће бити вншн капелник г. Живановић, и днригент Опере г. Алфред Пордес, а за клавиром ћв пратцтн г. Алексеј Бутаков.

Преселила се из Коларчеве 8 у ИОЛДРЧЕВУ12 палата Трговачког фонда — преЂе „Плбанија".

ВА БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ И ЗА ХЛАДНЕ ДАНЕ

Браун дамске за клизање

Црна „Тгарег" снег обућа Дин. 195,—

Топле са јагњећом кожом Днн. 295,—

ми

Новнтет лак са змијом Днн. 245.—

Мода, тегет н прне Днн. 245.—

За спорт тегет н црне Днн. 180.—

За ученице тегет н црне Днн. 175.—

11 ПРОДАВНИЦЕ У БЕОГРАДУ: Коларчева 12, Кр. Милана 13 и Кр. Милана 39 Земун, Новн Сад, Ннш, Осек, Пожаревац, Крушевац н Чачан