Vreme, Nov 12, 1940, page 1

ПООТТАРПНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Метеоропошкн... ДАНАО: У Веограду: топлиЈе. претежно облачно, доста Јок Ј\т\)ггсточнн н Ј>-жнн вотар. Оста-чн краЈсвн: претежно облачно са кншом мвстнмЈпто. Пр«о. влађиваће јулснн н југозападнн вггар променљн. ве Јачнне. Теогаература ће опастн у северозападннм крајевима. док ће на осталом делу мало пора-

★ тАг тАг ★ ★

Главнн уреаннх ГРГУР КОСТИЋ

&

БРОЈ 6754

БЕОГРАД, 5ТОРАК, 12 НОВЕМБАР 1940

ГОД1ГНА XX

„извештајк ОУТРА: Преко нсточнлх »п>аЈе. ■а Ј>тосл®внје стр|Ј-ЈаЛе топЈттг ваздух из Јужле Р>'снЈе изазнваЈуИн доета Јаху кошаву у Поду. аавл»у уз ле.тимитн4 облачно време. Иначе обле-то скоро У целоЈ на_ шоЈ др.-«газн. са. кншом на кра>љем нстожт и Дои.ео» ПрнморЈу. Већнх ве. дрина на Средаем Приморју. ПРЕТСЕДНИК НДРОДНИХ КОМЕСАРА СССР СТИЖЕ ДАНАС V БЕРЛИН ^ Молотов ће у Борлону потписотн протопол о привре дној сарадњи С ССР са силама Тројног пакта У ттолитичком логледу Совјети ће и даље водити политику неутралности Предвиђа се побољшање односа Москве и Токиа

„Фпанкфуртер Цајтут" саопштава да ће се берлински разговори односити на најзначаЈни /е светске проблеме (Од нагиег сталног дописника) Берлин, 11 новембра. (Телефонскн извештај). — Долазак г. Молотова у Берлин потиснуо је сва остала политичка питања у позадину. Ова догађај г за који се верује да претстазља прекретницу у (воту евразиског континента, главна је тема разговора сеих политичкизс и дипломатски-х кругова, као и у редовима страних новинара у Берлину. Свакн детаљ у везн са дола-

ском комесара за спољне послове г. Молотова прати се у Берлнну са највећим интересовањем. Међутим, као и увек у овако важним догађајима, Вилхелмштрасе се држи потпу но резервнсано не само у погледу суштнне разговора већ гакође н што се тнче поједз] - ногги у вези са дочеком г. У ^- ј . Јтова и његове бројне

Прнпреме за дочек г. Молотова Већ сада се може претпоставити да ће Берлин, који је досад увек доказао са колико вештине уме да причини пријатан боравак страним државнидима у престоници Рајха, и у програму боравка г. Молотова учинити са своје стране све што одговара овим значајним данима које преживл»ује. Посета г. Молотова биће и по својој сполној форми манифе стација жеље оба велзка наро да да коначно заједничком снагом одбију од саразиског континента све оне елементе који су досада безобзирно изазивали сукобе међу тим народима и на тај начнн заустав љали ход њзхове историје. Уосталом, не треба ни ићи далеко у о чекивању самих мо гућности које би могле да настану из овог поновног контакта водећих личности немачког н совјетског живота. Већ и сама чињеница да г. Молотов долази у Берлин довољна је да подвуче значај овог сусрета. И поред пуне резервисаности претставника Вилхелмштрасе, ипак се могло сазнати да ће претседник совјетскнх народних комесара и комесар за спољне послове са својом пратњом стићи у току сутрашњег дана у Берлин. Како изгледа немачки министар иностраних послова г. фон Рибен троп упутио се усусрет г. Молотову и отпутовао у Кеннгс-

ЏМ I 1

Немачкн послапик у Анкарн фоа Папен

берг. Исто тако, шеф протокола совјетског министарства иностраних послова г. Барков, који је јуче боравио у Берлану, данас је поново отпутовао у правцу Совјетско-немачке границе, где ће дочекати свога министра. Предвнђа се потписи" ваое протокола У погледу самог предмета разговора, претпоставл>а се да ће бити обухваћени ве само полнтички већ и прнвреднн проблеми који ннтересују обе земл>е. Али, главна тема биће свакако цео комплекс питања која су настала у вези са предузетим мерама од стране Немачке за реорганизацију Европе. Прилнком овнх разговора расправл>аће се не само немачко - совјетскн односи него н односи између Совјетске Русије и чланнца Тројног пакта. По свој при.тнцн доћн ће до потписнвања једног инструмента који, истана, неће значитн прнступање Совјетске Русије Тројном пакту. Совјетска Руснја желн да задржн свој став формалне неутралностн, за који Берлин нма пуно разумевање, н од сгране владе Рајха не постојн никаква жел>а да се у оваквом држању Совјетске Русије бнло шта нзменн. У том протоколу, којн би имао н свој прнлог бно бн садржан један споразум, којн бн претставлло сагласност снла потписница са цил>евима Тројног пакта. На тај начин, Совјетска Руснја, иако не бн ушла и формално у Тројни пакт Бер.тан — Рим — Токно, ушла би ипак у цео овај комплекс реформн, чнјн бн главни стубовн бнлн Берлнн — Рнм — Токно — Москва. Уређење односа СССР са Италнјом в Јапаном Претпоставл>а се, исто тако, да ће Берлнн успети да прнликом доласка г. Молотова оствари такође и пуну сагласност између Рима н Токна о једне н Совјетске Русије с друге стране, како би се на тај начин отстраннлн потпуно свн узроци за међусобну затегнутост. Већ сад се може рећи да приликом овог састанка између совјетских и немачких државника не треба рачунати с? бнло каквнм тешкоћама, тим више што су основне политичке линије између Немачке и Совјетске Русије већ од закл>учења пакта о ненападању билс усклађене, и за цело ово време, та политнка није наилазнла на озбнллшје тешкоће. - Разуме се да Је први предуслов био обострано разумевање за појединачне политичке цшвеве у оквиру посебних ин тересних сфера Немачкн и Совјетске Русије. Исто тако, један значајан прилог овој сарадњи било је ,и разумевање које је Немачка

нзвешта)). — Изко се у обавештенкм круговнма нталнјанске гр^втожшв ттвРо/-.лАУ двма ре;4И-ч, ја Јналс за долазак г. Мопотова у Берлич, нпак је овај пут дошао изненада и прнмљен је са многобројним коментаонма у италн|јанској јавностн. У Рнму влада Јутнсак да се долазак г. Молото|ва прнма у Немачко! са врло великнм ннтересовав>ем и симпати јама. Исто тако. велико ннтересовање за овај пут влада у целом свету.

показала за неутралан став Совјетске Русије, а који је опет био оправдан новпм мотивима унутрашње политичке природе. Како се у добро обавештеннм круговима сазнаје, г. Молотов ће боравнтн у Берлнну до четвртка, кад бн заједно са пратњом отпутовао за Москву. Већ у среду увече може Се очекивати службеИн козганнке, којн ће укратко објасннтн смнсао овог поновног сусрета немачкнх н совјетскнх држав-

Молотов

А чињеннца да с« у пратњи г. Молотова налази н шеф правног отсека мннистарства иностраних послова јасно говори да претстојн потпнсиснвање протокола. Т. СОКОЛОВИЋ

У Риму сматрају да је посета Молотова више него акт куртоазије (Од нашег сталног дописника) 11 нОввцбр®. (Телефонскн

амбасадор у Москвн фон Шуленбург Допазак г. Мопотова у немачку престоннцу од огромног је значаја. Тај значај јв утолико већи што јв то први пут да г. Мопотов напушта Совјетску Уннју у својству комесара за спољне послове. П.оспе потписивања совјвтско - немачког пакта, осам дана пре почетка садашњег конфликта, и поспе совјетске окупације једног дела Пољске, Москва је показала да се напази више на страни Немачке него на страни Францускв и Велике Британије, — истичу овдашњн политичкн кругови. Енглеска је и поред тога наставнпа да води једну посвбну попнтику удаљавања Совјетскв Руси1'в од Немачке. Ту мнснју имао јв у Москви виглески амбасадор г. Крипс. Овај пут г. Мопотова претставља ново разочарањв за Енглеску. Сусрвти до котих је поспедњнх мвсеци дошпо имали су за циљ да олакшају овај пут г. Молотова у Берпнн. Потписивање тројнсг пакта показапо 18 да јв сарад ња могућа. Тај пакт, како се сада најбсље внди, ннје био упеоен протнв Совјетскв Русије. Жеља јо да поспе рата дође до новог реда. У последње време показапа се већа срдачност у јапанско - совјетским односима, а и итапијанско - совјетски односи приказују се под бољим вндом. До посете г. Молотова Берлину долази поспб састанка на Бреиеру и у Фиренцн и послв говора г. Хитлера у Миихену, у коме је подвучена одпука сила осовине да наставе борбу до победе. Овим, и поред извесне дозе резервисаности, може да се обепежи став Италије према садашњим дсгађајима. Међутим, и поред ове нзвесне резервисаности, у Риму се квже

да )в садашња ситуацн1а кара< тернсгнчна за стањв духова вропн. Ев : 5р. ла, ,то-ј у - ~-ј|У г а 'Јлед. I лез* зу опредељнвиња з».'и пр • ј ну

^овине. Јасан прнмер тога је н

за

ска Русија, иако она нв».^> ј европски карактер. Чнњен .а да' се лично претседник савета комесара и комесар за спољне послове г. Молотов напази на путг за Берлин, веле овде, јасно говори о томе духу. Значајне лич ности данашње које се налазв V пратњн г. Молотова дају целом овом путу један посебан знача« који се данас внше не може нв гирати. У Риму ое сматра да дефинитнвно опредељивање Европе није више далеко. У Европи остаје још једино Грчка као пријатељ и савезник Велике Британије. По сле њеног елиминисања. а пре препаза на други континент, сва како да ће доћи до осветљавања извесних сектора. Сов1'етска Ру си!'а у коју су полагане топик* наде од стране Велнке Боитаније и њених савезника и сама увиђа да јв један европски период про шао и^ у предвечерје другог пеоиода реконструкције Европе Москва налази за опортуно да се наће у корак са временом. Истина, британска поопаганда и данас покушава да претставн пут г. Молотова у Берлин као акт куртоазије и враћање посете г. фон Рибентропу. Међутим, интеоесовање са којим је дочекан овај пут, као и личности које сачињавају пратњу г. Молотова, не остављају ни мапо утисак у иностранству да се радн о протоколарннм посетама. ДР. М. ПОПОВИЂ ,Ј1ерлин—Рим—Токио" о немачко-сов■ јетским односима Берпии, 11 новембра. — ДНБ јеаља. Ревнја >Берлин - Рнм - Токно«, које је блиске немачком министарству иностраних послова, посвећује већи уводни чланак односиме између Рајха и Совјетске Уније. У почетку чланка се подвлачи да је баш ових дана у Москви на руском језику изешло ново издење Бнзмеркових »Мнсли и успоменас. Чланак упоређује политику Бизмарка са свдашњом политиком и вели између остаПОГ: »Кад да.нас у Москви потсећају на Бизмаркову епоху, онде св само собом иамеће поређење са садашњицом. Политнчка слика свете и^ онога времена па до данас изменила се у многом погледу али констелације вепнкнх сипа иста је кео пгго је и тада бипа. Истина је, Аустро-Угарска монархија не посгојн внше н на тет нечин нестало је једног оптерећења које је изезвало затегнутост нзмеђу Немачке и Русије у раиија времена. Међутим, и данас као и онда односн између Немаца и Руса оснивају се

иа потребн мвђусобног недопу-ј њааања или тачннје: на елемен-| .арним државним потрвбема] двв нацијв. И став Брит&нског Царства | према Русији углввном је оналав | какев је и теде био. Ипак тре-Ј јба рећн да јв одлучни фектор у| ; односима између Лондона н Москве однос тв двв снлв према | Немвчкој. Велика Брнтаиија признавала јв и раннје Русију као 1 светсху силу н поштовела је ње-1 не шнроке сфере интереса и | моћи само онде кад јв Руснја раоила заједно н у пријатељству са Немачком. Лисг нарочито подвлачн да у супротном случају, како јв то било поводом нвобнављања Бизмарковог угозора о међусобној покоћи и поаодом руског поре-| за у јапанском рату, Велнкај Британија увек је показивала тенденцнју да ослабн положагј Русије као велике силе. Безу-| словни предуслов такзе британске политике била је сулротност нзмеђу Рајха н Руса. Пут министра иностраних послоза Рајха г. фон Рнбентропа у Москву пре годнну дана, међу-| тнм, довео је до нозог положа|а. Трговинскн преговори који су били с тнм у »ези и немачко-| совјетскн пакт о прнјатаљству учинили су да се на За| '^аду сломио цео јвдан свет н.раг.-зија. Онн су отада почели да свак&орв о »прнаидтгом пријагтвљшена у« нлн <.Ч»за}едннци по>- —•• Ист " г ов • Л 7ш:..има,д 5 ;-<«о прн^т^љство оматају, с-р.Јњкча илн -у.-нплте. Да ја утовор о приЈЈтељству нзмвђу двв државв, ноја је обнозљено 26 августа 1939 годиие, у току месеци ноји су међутим протекли уопигте био озбиљно I стављен на пробу оиде бн се морало ређи да је он ту пробу сјвјно нздржао. Гдегод су се ннте-| ресне сфере обе велнке силе до-| диривале уввк су биле тачно одређене и прнзнате. Озу спнку, подвлачи лнсг, даље надопуњуја н недазни тројнн пакт нзмеђу Рајха, Ит^лије и Ја-

Немачко - сов1"етски пакт о при јатељству н тројни пакт никако не искључују један другог. Шта више, подвлачи лист на крају, они се међусобно надопуњују на тај начин да као велика брана обезбеђују велике делове Еуразнје против свакога понтиска крји долази са стране, нарочито од оних кој и су туђннци у том великом простору. Споразум између Совјетске Уннје н Јапана исто 1е тако сушта противност британским интеоеснма као што је и пријатељство совјетско - немачко. Обе снле прнроднн су непријатељн Енглеске у Азијн којв могу бити само онда потучене када би непријатељ успео да их раставн. „Франнкфуртер Цајтунг" о посети г. Молотова Берлину Франнфурт, 11 новембра. »Франкфуртер Цајтунгс објављује значајан коментар пута г. Молотова у Берлин, указујући на нзјаву коју је лорд Халнфакс дао у недељу и рекао да »неспоразумн између Енглеске н Совјетсге Руснје могу да буду отклоњени.с Лист каже да Енглеска *још не увиђа да се у Москви води руска а не енглеска политика. У августу прошле године, каже даље лнст, Совјетски Савез одбио је да игра улогу која му је била означена у британском ратном плану. Совјетска Русија више је волела да заштити своје ннтересе споразумом и сарадњом са Немачг.ом. На тој линијн воднће се и садашњи разговори у Берлину, када ће битн потврђена прнјатељска сарадња Москве и Берлнна. С обзиром на садашњу фазу рата, овн преговори неће се односити само на обична питања два суседа, већ на најзначајније светско-полнтичке проблеме. Говорећи о тројном пакту лист даље подвлачи потребу побољшања односа нзмеђу Јапана н Совјетског Савеза. (Еуропа прес)

ПРЕД ДОЛАЗАК МОЛОТОВА У БЕРЛИН

ЕВРОПЛ СУТРП Нове концепције о уређењу старог континента

(Примљсно телефоном из Верлина) Садашњи рат, најчуднији од свих ратова, како је назван одмах у почетку, није само војнички догађај. Он обележава истовремено смену једног система, политичког, привредног и социјалног, којн је владао Европом и светом. Ова велика смена светова оцртавала се већ у својим кон турама у току година 19141918 на овамо. Начела социјална, политичка и привредна, која су сматрана као неприкосновени темељи једног поретка, ломила су се једно по једно. У извесним европским земл>ама, подизали су се из самог народа покрети свеобухватне обновне природе, који су били зретече онога што је неминовно морало да дође — ошпте европске обнове. У овом прелому између старог и новог, у овој борби између начела која су тонула и нових мисли и остварења која су се рађала, започео је овај рат. За историју је потпуно свеједно шта му је био непосредни повод- Кроз коју годину, можда, већ се о догађајима који су изазвали оружани сукоб више уопште неће водити рачуна, нити ће се о њима више чути. Оно што је у овоме рату важно, то је да је он реторта из које ће се искрш сталисати нова, сутрашња Европа. | 1'

политичкн створио равнотежу. Ова равнотежа има да будв на новим основама. тако да ће ратовања за дуго времена искључити са територије на којој се по њеним начелима гра ди будућност, а привредно даће нов и стабилан поредак У оквир који је тако створен трима тачкама Берлин—■ Рим—Токно улазе постепено државе, једна по једна, којв леже између трпју савезника. Ту је ушла сада и Француска. Између ње и Немачке у прнпреми је сада и велики слоразум који би имао да обухватн у политичком н привредном животу цео комплекг пнтања будућег заједничког живота Немачке и Француске у Европи и свету. У тај оквир ушла је и Шпанија. која је и од раније била везана са силама осовине' интимним пријатал*ством. Белгија и Холандија, сада лод окупацијом, такође ће као самосталне и суверене државе наћи своје место у новом европском комплексу. Разуме се да ће њихова унутрашња политичка структура битн таква да ће одговарати социјалним и привредним захтевима новог времена. Скандннавске земље Данска, Шведска и Норвешка бнће нарочито тесно везане са Немачком као самосталне и п^с^сне државе. нђачк^ан и Подунавље улазе по-.у овај европско - азиерских а. Проблеми-

Ратнн план Квпдп^ ЈУр 1е — да прва и штс бри:е. с2*-_-® даши из4ј&^*>^» _реше=.->-. ^а са свакнм отпором инсп*«-1'* извртг, .'«оЈвдан нћељсет аато. ашг од с,ране и-«- "*■ Т^ а °" ■ , • са -' У пр-авцу важни! ад део ЕвООннка који би се могао по.ч- ј, Цт« Н.прв атељс^ тн на европском контиг знј -нска одбрана ннја комптеи | спречи ову акцнју. постојн изИзјава миш лчке - о*уда

Та је прва фаза рата заг^на. ^ Но паралелно с ратга&Ј * војним операцијама започета је н дипломатско - политичка акција најширпх размера, нај ширих виднка, која је пред очима имала огромне цнљеве. Рат и војнн успеси служили су само као средство да би ова политичка акцпја могла да успе. Створен је тројни пакт Берлин — Рим — Токио. Тај пакт је спојио у савез трн државе, од којих свака нма свој посебнн простор, своје посебне интересе н свој посебни задатак у изградњи суграшњицеНо, интереси ове три државе коордннпрани су, уједначенн и упућени у једном правцу: ликвидацији јучерашњег и стварању новог света. Немачка као стожер средње Европе и езропског континента уопште има своје велнке задатке у свом животном домену. Италнја је упућена да будефактор реда у Средоземљуиусеверној Африци. Јапан има пред собом велику мисију у источној Азији, на Далеком Истоку. Измењу ова три велика стожера гради се сада европско-азијскн свет, јединствен и целинскн, са својим колонијалним поседима у Африци. Цео старн свет Европа, Азија и Африка претстављају данас операциону базу на којој се гради оно пгго у Берлину назнвају обновом Европе н света. Два су цнља којн стоје пред очнма оних који граде овај нови свет Првп је да према Великој Британијн и њеном англосаксонском пријатељу с оне стране Атлантика створп континентални чврст систем. Но овај је циљ везан само за трајање овога рата. Важнијп је и већн смнсао целог овог великог подухвата у томе пгго се већ сада прпступа стварању једне нове групације сила, једне нове организације света, и тиме спречава да се по окончању рата народи н нове ндеје нађу пред политнч ким, привредним н социјалннм хаосом. Начела на којима је заснована ова нова изградња јесу: жнвотна нужност на права н животни простор за сваки од оннх народа који ће у овом новом свсту наћн своје место. Овај би рат био потпуно про машен и не би имао ннкаквог смисла ако ае бн економскн и

..,ењ> -._ дела Европе у придатељском развОју односа између Берлина н балканскоподунавских држава бити посвећена нарочита пажња. Велики блок СССР, који претставља комплекс од 180 милиона људи разних народностн, заузнма огромнн део европскоазнског простора, н самнм тим и привредно и политички претставља чинноца чнја је сарадња овом велнком делу изградње неопходно потр^бна. Долазак г. Молотова у Берлин обележава улазак СССР у комплекс народа с којима ће се градпти будућност Европе и Азије. Приликом разговора у Берлнну биће фнксирано учешће Совјетске Уније у делу обнове старога света. Односи између Совјета и Јапана и између Совјета и Италије, којн су билн у извесној мери до недавно затегнути, данас су већ такви да може и СССР као четврта сила да приђе заједничкнм напорима за стварање сутрашњице. Нарочито је важно учешће Совјетске Уније у овом огромном делу због њеног положаја у Азији, где ће са Јапаном моћн да нађе заједничке базе за сарадњу. Акција Берлина у погледу европске органнзације добиће тиме сагласност, па н потпору Москве. Несумњиво ће сутрашњнца старог света битн у знаку полнтичке сарадње н стварања великог, јединственог прнвредног блока којн бн стојао према блоку западне хемисфере. Облицн међудржавне полнтичке сарадње и међународне размене добара у овом европско - азнско - афричком блоку претставља ново у сваком погледу. Бнло је пред крај прошлог века гласова који су говорили о пропасти Запада. Европа са својом цивилизацпјом н културом била је у ћорсокаку. Идеја велике обнове, која обухвата не само Европу већ цео стари свет, даје нашем континенту нову велику историску мнсију. Још једанпут је нз Европе пронзншла једна мнсао, једна конструкција, једна идеологија, једно веровање и једна акцнја стваралачка и граднлачка, која ће бити за наредни историскн пернод меродавна за обликоваље судбине старог света. ДР. ДАННЛО ГРЕ10РПЋ

ј