Vreme, Mar 06, 1941, page 14
I
<
. — • и дјвеки и млјулобмиди престсп*и<г1 ""зс^зерни брос^опи БЕОГРАД КОЛАРАЦ" ВРАЧ АР КАСИНА . ■ / ч-лс«с~ио»с » ' -слгг;- ;о-»о« * *о-[•:« л ■■■ ■ «»» » »■«
ДАНАС у 3, 5, 7.10 и 9.30 премијера круне стварања митие бечке продукциЈе иа чије су снимање Ј-грошени мнлионн да бн се што верније • приказао буран и темпераментан жиеот старог Беча, којн је играо и певао уз мелодије днвних оперета од Штрауса, Милекера и Супеа КРАЉ ОПЕРЕТЕ Музинка романса о љубази два бнПа коЈа су се страсно љубила алн су пх пркос и слава раздваЈали док иису, Ј'з музику пуну чежње подлеглн, Једно другом кад Је веђ бнло доцкан. Глазну улох^ креира и режира геннјални вили ФОРСТ У осталим улогама МАРНЈА ХОЛСТ. ЛЕО СЛЕЗАК ПАУЛ ХЕРБИГЕР МЕСТА НУМЕРИСАНА ПРЕТПРОДАЈА ОД 10 ЧАС.
I у 8, б, 7.10, 9.30 данас у 2, 4, в 6 СКУПОЕСЕНА ПРЕМИЈЕРА коЈа са дубоком емоцнЈом прикаI зује љубав н дела Једног музичког геннЈа МОЦАРТ — ВЕЧНЕ МЕЛОДИЈЕ Ремек дело нз жнвота Једног слнковнтог доба грацнозннх косткма н богатих ннсценацнЈа са оригнналном музнком од МОЦАРТА И БЕТОВЕНА У главним улогама КОНЧИТА МОНТЕНЕГРО ЂИНО ЧЕРВИ Код Врачара свако вече у 21.15 ПОЗОРИШНА ТРУПА »КИШОБРАНЦИ«
ДАНАС у 3, 5, 7.10 н 9.30 грандиозна Метро Голдвин премиЈера о невнђеннм петролеЈсккм пожарнма и страшноЈ осветн Једног несвнно осуђеног РШНДДНИ 0 КО В И Напета н саажна драма о ..легиЈи окованнх", препуеа узбудљнвих прнзора и сензационалннх дожнвљаЈа. — У главноЈ н наЈвеђоЈ улозц своЈе славне кариЈере чувенн Едвард Робинсон
ВОБ ВАТСОН РУТ ХАСЕЈ
Шшшшш чвИЈ^ Телефон 20-6<м Само Јсшз данас у 3, 5, 7.10 и 9.30 САРАЈЕВО 1914 ГОДИНЕ Ожнве&е вам успомене педавне прошлостн нз доба светског рата, чиЈа с е радаа, у оквнру Једне велике љубавн одиграва у СараЈеву ПРЕМИЈЕРА потпјтто новог фнлма, коЈи се сада прнказуЈе са огромннм успехом у Пепгги ТАМО НА ДЊЕСТРУ (011 аћо1 а 0пуезх!ег ујхе хид) У главннм улогама: ТазпасЈу Реке(е Мапа — К1*$ Регепс — Т1шаг Јохзе! Оохоп Оуи1а ОД СУТРА: ЗхдгвпЈу Е*а — Јадог Ап(а1 — Мехоу Маг1а — С*ог(оа Оуи1а — Иоивћоду! Ка1тап — Ввгку 1111 I Ма1у Овгб ОдЈТпеннЛе вас у шлагегоу ДЕВОЈАЧКН СНОВН (Еду 1апу о11пс!иI) Према чувеном позорншном комаду
■ШВЖППЗЗиЖЈЕдаШИИ! Дон>а сала: Још данас у 3, 5, 7, 9.30 Ч О В Е К ИСПОД МОСТД ЂУЛА ЧОРТОШ — ФЕРЕНЦ КИШ Горша сала: у 3.15, 5.16, 7.30 н 9.30 Њеи живот ПАУЛА ВЕСЕЛИ ОД СУТРА пр емнј ера >"небеснв 7 ГОДИНТНЕСРЕЋЕ У главннм улогама ХАНС МОЗЕР као ветерннар коЈн св плаши своЈих палиЈвната ТЕО ЛИНГЕН као слуга — шепртља ВОЛФ АЛ БАХ РЕТИ н ИДА ВИС
УРАНИЈА ДАНАС у 3, 5, 7.10, 9.30 премнЈера руског фнлма у прнродннм боЈама, чувено дело Н. В. Гогоља СОРОЧИНСКК САЗАМ С орочннскдз 9РМДРКД СнмфоннЈа рускнх песама, нгара, мл -знко н боЈа. Гл. ул. нграЈу: В. ИВАШЕВА, А. КОРОТКЈЕВИЋ ПРОДАЈА КАРАТА од 9.30 н 12.30 н од 2.30 по подне
1
Данас у 3. 6 и 9.30 ГРАНДНОЗАН ДУ ПЛИ ПРОГРАМ! Данас у 3, 6 и 9.30 I НајвеКн трнумф музичног фнлмског ствара&а! — Ремак дело Р"' ~ -■ које застгужује да буде названо највећнм и највелнчанственнјнм фнлмским привазом у историји филмске уметности {, ВЕЛИКИ ВАЛЦЕР ( > Дивна симфонија у савршеном уметннчлом складу проткана вихором чаробних мелодија и сплетом песама и музике једног л х; »г' м од највећих музичннх генија света ЈОХАНА ПГГРАУСА. Ш ' Песме какве до данас ннсте тулн. Игре какве до данас ннсте внделн. Велнчанственн прнзорн које ннкада нећете заборавнтн. — У гл. ул. нај веће откриће америчког филма, певачица феноменалног гласа лепа Рускиња: МИЛНЦА КОРЈУС; највећа драмска уметннца: ЈТУЈЗА РАЈНЕР и славни претставник француског фнлма: ФЕРНАН ГРАВЕ. II Екипа бечких комичара ЈОХАНЕС РИМАН — МАРИА АНДЕРГАСТ — ПАУЈ1 ХЕРБИГЕР ТЕО Ј1ИНГЕН одушевиће Вас у раскошној пнкантескн неодољивог хумора н голицавих сцена ЊЕНО БРАЧНО ПУТОВАЊЕ Раскошна комедија о животу једне младе жвне неупућвнв у дужности према супругу првих V ..
Четвртак, 6 март 1941
Гђа Петен стнгла у Париз П а ркз, 5 марта. _ днБ јав ља I Супруга матушала г. Петена 1 стигла јв V Париз, гдв ће боравнти породичним послом П0Т 1 пана.
Најтежа жена на свету умрла у 60 години Н>ујорк ( М арта. — Најтежа жена на свету Аманда Сибер, коју су назвали »Веселом Иреномс, имала је до пре 3 месеца 270 кгр. Пред смрт »спала« је на 225 кгр. За време живота б^ла је највећа атракција на вашарима и у вари1'етеу, али је и поред сво]в тежине доживела 60 година.
БИСКВИТИ ЗА ЧАЈ Узмите 125 грама брешне, 125 ј грамв шећвра, 5 јаје и мало со*^ ка од поморанџе за ове бисквите- Умутите најпре жуманца сеЈ швћером док не добијете скоро^ бво нрем, додајте нацеђен сок( од поморанџе, брашно н чврсто< улупен снег од бвданаце. Добро^ измешајте и сипајте смесу у по* мазани плех кво пггангле, дале-Ј ко једна од друге. Поспнте крн* ( стал швћвром и пустите де сеЈ пеку на бпегој ватри око 15 минута, пазећн де не порумене.
I СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ волшчког ПОЗОРИШТА Под покровитељством хоман* дента Београда арм- генерала г. Милорада Петровића, обавиће се у петек 7 марта о.г. у великој даорвн>и Коларчевог неродног универзитета свечано отварањв Војншчког позорипгга. Том приликом, членови овог позорипгга уз пријетељско суделовење чланова Народног позориште у Беогреду, извеапће популарни и ектуелнм Нушићев комад »Кнез Иво од Сембернјес у режнји г. Мише Паунковића, члана Народног позориштеПорад тога на прогрему су још и следеће течке: Прв претставв говориће г. Радослав Веонић, књи«ввник о нешој војсци, о њеној велнкој задећи, којв је имала у мииулим годинама, коју сада име и коју ће нмати у будућности, е после његе, новинар и драмски писац г. Свете Милутиновћи одржаће' предавење »О војничким позооиштима и њиховом утицају на дух и морел војникас. Затим ће г. Миша Паунковић, члан Неродног позориште рецитовати чувену Бојићеву »Плеву гробницус. На овоп свечаној претставн узеће учешћа и хор Југословенског Академоког певечког друштве из Звмуна, који ће на почетку претстеве отпеветн држевну химну а зетим од Ст. Мокрањца Хајдук Вељко н Пети« руковет- Хоровођа је г. др. Људввит Киш. Улазнице зе ову свечану претставу могу се одмах добити не блегај»и Колерчевог народног уннверзитете по цена од 5, 10 и 15 динара. Почетак у 19,15 часова-
ПРАВИ ПРИМЕР Писало се у ово] рубрици доста I о пошти и о поштарима. Али увек оно што не ваља. Али, ево и похвале. Предам јуче чек нл 184 дикара. Дам нешто сребрноз, нешто ситног непакованог новца, а уз то и замотулак са педесет дводинар. које сам ]а предао као педе. сет динара. Чиновник није новац у вамотуљку бројао, веК га је просто примио. Данас ме, међутим, поштар позове на пошту и пошто ме је испитао какав сам му новац и како уз чек предао покаже ми и замо. туљак на коме сам ја сам био оз. начио вредност^ И врати ми педесет динара, јер је нашао да му Је толики вишак у благајни. Сматрам, да овај случај као прави пример савесног поштара треба јавно истаћи.
ИСПУЦАЛЕ И СУВЕ УСНЕ Многе особе жале се на нс-ј пуцале усне, а то најчешће до-, лази отуда што употребљују одвећ сув руж. Најбоље нама-, зати усне ујутру и увече са| мало какаовог бутера или помаде од краставаца. Исто тако И| мешвина од меда и воска важн« као врло добар крем за суве у-< снв: 100 грама меда н 8 грама| чистог воска треба растворити на ватри и двапута дневно ма-ј> зати усне. 4
ОБУСТАВА ПРЕВОЗА ВРЗОВОЗНИХ И СПОРОВОЗНИХ ПОШИЉАКА Преме обавештвњнме са којнма располаже Ген-ерелне днрвкцкја државних железннце, француске железницв обуставиле су пријем не превоз брзовозннх н споровозних пошиљака, које се улућују зе Шпенију, односно за френцуско - пптенску првлазну сганицу Кан—Франк—Леко. Уједно француске желвзнице обавепгтавају де се брзовозне пошнљке могу упућивати за Шпанију преко железничког прелезе Ирун, Пуккцерда или Порбу. кео и де се брзовозне пошнљке из Шпаније могу упућивети преко железнкчког прелазе Хендаје, Латур де Карол нли Сербер. ЗАХТЕВАЈТЕ Ту скоро, 27 ДИРЕКТНУ ' фебруаре, оКАРТ7 Двм н а железничку станицу, у месту на Сави. Хтедох на пут у Неготин и зетражих директну карту. Молилн смо, и ја и мој отац, али нн опепелити! Дедошв нам керту семо до Београда, јер има за то готове кар-
тончнће, али нем директну карту за Неготин не даде. Вели, нема времена зе писењеРазлнке између директне керте, н карте овако у наставцима куповане, нзноси семо 8,50 динара. Алн јв пгтета н за толико, тим ттре, пгго смо после у Беогреду н опет трчели не шелтер.
Па се питемо: ко је важнији? Чиновник, или теблица са оним: зехтевајте керту до крајње станице? »ДАН БЕЗ НОВИНА«
И код нас је свв лепо урЈвђено. Две »дана без месас као у целој земљи. Али имемо и нешто што други немају. Јер сваки наш човек,
којн је претплетник новина, поред безмесних дена име и по један »дан без новинас недељно. Зато што је неш поштар удесно за себе незваничну претплату: једног дана узме новнне које припадеју једном, другог дана другом, трећег трећем н теко кроз целу недељуТако он без претплете прнма редовно новине. А то је уредно тако системетски, да свакн зна тачно унапред ког ће дане остати без новкна. НАСТАВНИЧКИ САВЕТ Познато нам је свима, да је ,,Укор наставничког савета" највећа казна за ученике гимнази]е. После ове казне за даљу кривицу следи удаљење из школе и т. дМеђутим један ученик је у једној гимчазији кажњен веК био „!*сором наставничког савета", али је за оеим, за следеКу криви. цу кажљен „укором разредног старешине и ако се ове казне не могу понављати. Питам се сада. да ли и ове каз. не потпадају под неку амнестију или помиловањс.'•>
СИТИ ЦЕНЕ ПОПОЛУРНЕ 6, 9 и 12 дии. За матнне н у 3 сата 6 н 9 днн. Додатак: РАТНИ ЖУРНАЛ
ДАНАС У 3, 5, 7.10 н 9.30 ДРАЖЕСНА АМЕРИЧКА ПРЕМИЈЕРА СА ДВА ИЗВАНРЕДНА СТАРА МИША АУЕР И ПРОСЛАВЉЕНО »АМЕРИЧКО ДЕТЕа БЕБИ САНДИ КОЈЕ ЈЕ У СЛАВИ И УСПЕХУ, ДОСТИГЛО МИКИ РУНИЈА И ШИРЛИ ТЕМПЛ
Неочекивано отац ОНО ШТО ЈЕ КОД НАС НУШИЂЕВО »ОПШТИНСКО ДЕТЕс — ТО ЈЕ У АМЕРИЦИ ОВАЈ УСПЕЛИ ФИЛМ ПУН ЗАПЛЕТА И ИЗНЕНАЂЕЊА
Само још данас у 3, 5, 7.15 и 9.30 Само још данас у 2, 4, 6, 8.15 и 10 Најчувеннје н најчнтаннје дело светске лнтературе славног француског романснјера КЛОД ФАРЕРА реализовано је за гигантски филм који је усхитио цео културнн свет ПОВРАТАК Потресна љубавна драма о једном младом маринсном офицнру жељном ншвота алн н велнком родољубу којн после тешке душевне борбе нзмеђу савести н срца жртвује себе н љубљену жену за спас своје Домовине. ^ У гл. улози највећи драмски уметник данашњице, славни ШАРЛ БОАЈЕ Ш V недостижни интерпретатор филмова »Мајерлннга и »Три тнвота једне женес. — Остале улогв: МЕРЛ ОБЕРОН — ЏОН ЛОДЕР — ИНКИШИНОВ Додатак: ПРЕМИЈЕРА ФОКС НОВОСТИ -Љ < 71
Од сутра највећн певачко музички шлагер свнх времена БАЛАЛАЈКА
НаЈбоље филмове. ааЈсавршевиту тонску апаратуру, на] ефикасни1у вентилапиЈу н најниже ула дне ц енв има наЈстариЈв престонички биоокоп ..Балкан". Почетак V 8, в в 9.30 час . недељом од 2 часа. Улазннце: ♦. 6 ч 7 див.
„ПУКЈАЈ, КДБАЛЕРО!" (ТИе ге1игп о! Озсо К1сЈ) ВАРНЕР БАКОГЕР , ЛАЈН БЕРН. ЦЕСАР РОМЕРО. — Узбудљнва романса о револверу н гнтари- Бесмртнн јунак са Рио Гранде љуби и жртвује овоју љубав. Романтнчне пустоловине неустрашивог н најсмелн јег кабалера Мексика. Њега не могу заробнти стотине прогонитеља, али могу румене жен ске усне ■ • - На уснама му је пс сма. у срцу љубав. а у РЈ-калга револвер и гитара-
2) „Бароничмн слуга"
АНАБЕЈ1А. ВНЉЕМ ПАУЕЈ1. ХЕЛЕН ВЕС7ХЛП. — Пикантнабароннца Катарнна заљуСљује се у шармантнст >узор< слугу. Горда аристократкин»а одрнче ое свога друпггвеног положаја. Да следн мужа кога волн ■.. Раскош н сјај внсоког друштва- Љубавне интриге •..
Положај тене у поропици и друштву биће регулисан новим заноном у Немачној
\/ >Анадвми^и за кемачко право« распоављан је недавио нови немачки грађанскн захон, у «оме се предвнћа ново урвђење у погледу нздржавања породнцв. Цнљ овга закона 1 "е, да св V ш>иватно - поавном погледу више н в сматоа муж диним господарем V кући«, већ да и жена има иста поава, али према томе и исте дужностн. О том проблему респрављао Је опшнрно у »Часопнсу Академнпе за немачко поаво« члан Академи1е профвсор др. Густав Бемер из Фрајбурга. Др. Бвмер тврди, да ћа овај нови закон поновно оживети почам мале по родице везане за кућу као дру
гарски појам поавне заједннцв. Издржавлн>е породице мораће да се ставн на пово мвсгто у ^акону за нздожавање. Овде се радн о следећим проблемнма- о личном и стварном обиму домаћнх животннх потреба « подели тнх теоета на брачнв другове а затим о одговорности послова v домаћинству. Веома је важно пнтање, када 1е жена обавезна да приврећује заједно с мужем. У прУсапајевској ч^ршији
вом реду )'е муж дужан да зараћује потребна средства за издржавање породиие. Тек кад он ни)е у стању ла сам довољно привређује, дужна 1е жена у томе да му помогне. Домаћинство и посао ван куће не одговара внш« социјалннм назорима данашњег времена. Примарни задатак жене 1® домаћинство и васпитање деце и он внша не може да св упоовдн са прнвовћивањем ван кућв, као што 1в то био случа1 у досвдањем закону. У занатлиском, трговинском и сељачком сталежу све се ово мећусобно допуњава. Али упркос томе може жена ипак да одбте посао ван куће, да би могла у потпуности да испуни своте дужностн као мајка и домаћица. Данас внше нше савремено, да жена отклања посао ван куће и зато мора да са ограничи принцип »жена спада у кућу«. Жена не трвба ла се прихвати посла тек онда, кад невоља стоји пред вратима. ввћ и кад према привреднкм и социјалним приликама мужа треба да псллогне и олакша издожавање породичног живота. С овим схватањем долаи V колизију појам дужности домаћице и мајке, али ни то ниле несавладљиво. нарочито. кад овој прошнреној дужности жене одговара и прошкрено право које ће да ужива. Прилике су данае такве, да жена није само поетставница брачне заједнпше већ 1 *е и индивидуално поавно липе.
Врвдае муслнманке у Сарајеву не само да продају својв днвне везове на улнцн, него н везу оченујућн муштернје
Две хаљине гђе Рекамие 4 Многе жене верују да могу бнти елегантнв и поивлачне, захваљујући само скупоценим хаљинама. Међутим. ч V в е на лепотица гћа Рекамив нн1в бнла тог ми шљвња. Она 1е уввк нмала само двв хаљине и то јвдну бвлу, а другу бледо љубичасту. Не зато што ннпв могла да набави хаљине, јер ј А била врло богата жена, већ нз разлога што никада ни!в хтвла да својом блисггавом тоалетом акрене пажњу са свога липа.