Vreme, Mar 06, 1941, page 6

СТРАНА б

ВРЕМЕ

Четвртак, 6 март 1941

шран |1> г. претседник

Ш 1№11 Краљевсве бладе

Потпретседници су министар г. др. Фоан Куловец, министар у пензији г. Војислзв Ђорђевић, г. др. Тома Занчиковић, адвокат из Загреба и г. до. Августин Зуретић, досадашњи секретар Савеза

првтсвдкика инж. г. Војислав Ђорђввић, мииистар у пензији, за трвћвг потпрвтсвдника г. др. Тома Јанчдаовић. адвокат и за чвтвртог потпрвтсвдника г. др. Аугустин Јуретић, консветор претседннштва бискупских кон-'бо стиже данас. у четвотак

ПОВРАТАК Г. ФОН ХЕРЕНА У БЕОГРАД

Загрвб, 5 марта. — Немачги посланик на нашвм двору г. фон Хврен, отпутовао ј е ноћас у 1 час снмплоном за Београд. Јуче по подне г. фон Хврен посвтио је г. др. Мачека на н>вгоиом нмању у Купннцу

Опет око ослобођења Мораче од Турака

ДОЛАЗАК НОВОГ ЈАПАНСКОГ ПОСЛАНИКА У БЕОГРАД Нови 1'апански посланик на нашем Двору г. Тошитака Оку-

Јучв прв подне, одржана јв плвнарна седннца управног одбора Глв>вног задружног саввза. Седницн су присуствовали сви члановн управног одбора. Прва тачка днввног рвда бипа је конституисан.е управног одбора Глав ног задружног саввза. За претседника управног одбора изабран је једногласно г. Драгиша Цвет*с»2-к 1\, претседннк Краљевскв владв. Захваљујући св на нзбору г. Цветковић је позвао на сарадњу све задружнв савезв. Г. Цветковић је нагласио да је задругарство кадро много да допркнвсе привредном подкзању нашег народа. Оно ће у свом оаду успетн, ако будв једнодушно. — Једнодушност моте се постиКи ако св у нашем раду бу-

двмо прндржавали нокључиво задружних принцнпа и имали пред очима задружнв ннтвресе, а уједно а-ко будвмо одбацили свв партиско-пошггнчке момвнте, као н снтне партнкулаонзмв. Задругарство јв јвдно, раднло оно мвђу Србима, Хрватима илн Словенцкма. Оно чаг прелази границе појвдиних држава н народа, па стога задругарство у свом раду мора бити јвдннствено. У свом раду, рвкао јв на крају г. Цветковнћ, ја ћу се пондржавати о*«х начела као н светлих траднцнја нашег покојног првтседника ДР- Антона Корошца. Затим се прнступнло бирању 4 потпрвтседника. Једногласно су изабрани: за првог потпрвтседника г. др. Фран Куловец, мннн-

фврвнција. Изабрани су татође и чланови извршног одбора. Послв конституисања. свкретар Главног задружног савеза г. Давидовнћ поднео је рефврат о раду Главног задружног савеза за време од последње седнице пленума. У реферату је нзнво акције савеза ради осигурања задружних интервса у нзвозу стокв, у погдеду исхране земље, сарадње са »Призадомс и У поглвду оживљавања кредитног задругарства. После реЉеоата развила се днстуонја, у којој јв учвствовало више чданова управног одбора. Донесенн су закључцн даљем раду на заштити задружних ннтереса и на унапређењу задругарства. После тога решавана су друга актувлна питања -нашег задругар ства. И по свнм тим пнтањима донесени су једногласнн звкључ-

стар без портфеља, за другог пот ци.

Лретрес новог буџета Дринске банобине

4 Сарајево, 5 марта. — У свечоној сали банске управе данас у девет часова почело је заседање Банског већа Дрннске бановине под претседништвом бана г. Станоја МихалџићаПошто је деловођа већа г. Стеван Бреберина прочитао решење о сазнву већа и објавио тачке дневног реда, и то првтрв® предлога буџета Дринске бановине и доношење уредбе о нзмени уредбе о ошптинским службеницима у Дринској бановини. упућени су поздравни телеграми Њ. В- Краљу, Њ. Кр. Внс. Кнезу Намеснику, Краљевским Намесннцима г- др. Раденку Станковнћу и г. др. Пвровићу, претседнику Краљевске владв г. Драгиши Цветковићу, потпретседнику владе г- др. Влатку Мачеку и миннстру финансија г. др- ЈуР1у Шутеју. Потом је узео реч бан г. др. Станоје Михалџић, којн је, између осталог. рекао дв овогодишњи буџет нггје за 12 месецн, већ за 9, тј. за период од 1 априла до 31 децембра 1941 годинеУ даљем току свога говора бан г. Михалџић подвукао је да је ова буџетска година до сада, упркос ратном стању око нас, протекла, с обзиром на остварење прихода и расхода, углавном добро. Било је повременог застоја у наплати бановинскнх дажбина. али је успех наплате нпак био задовољавајући- Пошто ће овакве прилике трајати дуже времена то се и расходи морају ангажовати у границама оствзрених бановннскнх прнхода нз ове годнне, па те у анализи буџета рекао да су лични расходи са ануитетима за 9 месеци повећани за преко 4,5 мипиона динара, да су лични расходи нвсразмерно велики и нзносе преко 70^° буџета. Повећање буџвта наотало је затим и због скока цека животних намирница, огрева, лекова и другог матеирјала, као к надница. па су због тога а кредити моралн бити повећаии. Бан г- Михалџић је нагласио да се Банска управа неће ограничити само на нзвршење бановинског буџета за 1941 годину у износу од 74,514.718 и буџета разних фондова од нешто преко 11 минлона динара, него ће Банска управа утрошити остатак

зајмова у висини од 32,792.350 динара, као и креднте ко^е ј« доделило Министарство војске и морнарицв, Министарство пољопривреде, Мнннстарство грађевина н Министарство соцнјалив политике у износу од 40,101-073 динара, тако да ће Краљевска банска управа располгатн до краја буџетсве године сумом 158,411.328 динара, кода ће се трошнти у разне инвестнциоие радовв н другв потребв бановине. После тога поднепн су ексттозаје начлвницн Финансиског, Општег и Управног одељења, по којима се развила краћа дискусија- У 12 чавова бан г. Михалџић дао је краћи одмор. после кога 1в начелник Пољопривредног одељења ннжењвр г. Бисер поднво предпог буџета свога одељвња По овом предлогу развила се веома жива дискусија у којој 1в учествовао ■елики бро^ већннка. ко1и су нзнвлн потребе и жеље пољопрнврвде и пољоприврвдннка из поједнних срвзоваУ 2 часа бан г. Мнхалџић закључио је заседање с тнм да се настави у 6 часова уввче.

Претседннк владе г. Цветковнћ јуче на седннцн Главног задружног савеза. Лево је мнннстар г. др. Куловед, десно бнвшн мнннстар г. Воја Ђорђевнћ *

СУТРА НЕЋЕ БИТИ ПРИЈЕМА КОД ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ Првтседкик впаде г. Драгиша Цветковић неће понматн V петак 7 о. м. уобичајене посетв сеиатора и бивших народних посланика.

КОНФЕРИСАЊЕ г. до. Манека са баном г. др. Шубаши^ем .Чагрвб, 5 марта- — Данас прв подне око 11 часова потпретседник впаде г. др. Влатко Мачвк посетно је бана Бановине Хрватств г. др. Ивана Шубашића к звдржао се са њим на дугој конференцији. Граже се купци илн примаоци лиценце за јутословенскц пагент Бр- 6927 од 1 новембра 1929 год. на: »АВСТЕШГГ1ГЧНЕ ЗЛИТИНЕ ХСРОМ • НИКЈБЕВЕГА ЈЕКЛАс. Цењ- понуде на: нкж- Хинко Петрич. п&тенгни ннжењер. 7Б>Ч5л>ана. Бетовенова улнца 2- 5751

о. м., у 7 часова изјутра будимпештанск-им бозим возом у Београд. Јапански посланик долазн V Београд ради поедате алредн тивних пнсама Њ. Кр. Внс . Кне■»у Намесннку.

Оснивачна скупштина Удрушења иншењера шумарства У недељу 9 марта о. г. у 9 часова пре подне у свечаној сали Пољопросвредно-шумарског факултета у Земуну одржаће св оснивачка скупштина Удружвња инжвњера шумарства у БеограДУ- Позквају се све колегв ван Бановннв Хрватср« и Дравскв да неизоставно присуствују скупштини, јвр ћв се говоритн о важ кнм сталешгким питањнма. Државннм службеницнма одобрвно је отсуство оД 7 до 12 марта а којв се нећв рачунати у годишњи одмор. Умним надничарнма ће се ксплатитн надницв н

Ко прати црногорске полемнке првко Јавнкх гласила уверио се да се V и.има радо прелазн са начелности на лнчли терен. те. можда. кнје чудо птто се то десило п у полемнци између мене и г. пуковилка Радована Радовкћа. А наша полемика је настапак полемнке између њега — РадоенЛа и г. Томлћа о погибији Ченгнћа н о апободи Мораче. На мој чланах „Кад Је Морача ослобођвна од Т>-рака". који Је с*тштампан у цељеном ..Времену" од 11 фебр>-ара т. г., а напксан рвди исправке извесних кривих излаган.а о слободи Мораче. реагнрао Јо г. РадовиП своЈим чланком: ..Поводом Једног налнса о ослобођеа>у Мораче". ★ Природко би било да се г- Рвдован позабавио чнтвеницама изложеним у мом чланку па да им призна кли опорекне историсжу важност^ Но он бежи од обЈвктквности и дкректно прелази на личнн терен. Првим замахом пера он ми оспорава право да говорим о исторнЈн Мораче ;као да Је то н.е_ гош патвнт), Јер сам се вели ,,као младић" отсв-тио V Топлицу те немам ..права даватн ни њему ни н>еговом браству легитимапнЈу" '• (Збрка поЈмова: исторнЈа и братство н легитимацнЈе и историскн патент!!) г. п>Т4овник наглашава да СвоЈ напнс не >иуЛуЈе мени пошто ћу ]а на др>тоЈ (некоЈ) страни ..добитн зас-т>"жену похвалу"! ? Он V даљем нзлагаљу на моЈоЈ страни види неку „снтну злонамервост" па вели да поштуЈе л>уде и да . .заЈедно с Мнном помшм и удео др>-лих морачких синова". Но овде Је реч о историји а ае о поштоваљу илн непоштоваљу Морачана од стране г. пуковнкка, Јер то ни\-каквом случаЈу не улази у нстоРвЈу. Г. Радовић дотакао ое само Једне исгориске чнн>енице из низа оних, коЈнма сам 1а неоспорло у_ тврдно, да Је Морача и кроз XVI и кроз XVII и кроз Х\гШ век била кад релатквно, а кад алсоллтно слободза. И место да се пред истивом те чиљешше поклови. кад

Боравак

министра г. Пантића на Копаонику

Рашна, 5 марта. — Прк пролазу за Руигник, министар физичког васпктенга народа г. Душен Пактнћ прошао јв кроз село Рудницу, Срвза студвничког. На станици у Рудницн минисгра г. Пантића дочекали су срескн нвчелннк, претседннк опигтинв из Рудницв и ввликв група свљзка- Министра г. Пантића поздрввио јв бивши народни посланик т. Курсулић, зивши својв задовољство што внди члана влвде у Срезу студв ничком. Миннстар г. Пантић отпутовво јв зетим за Копаоник, да би обишао студвнтв Вишв школв за телесно васпитање, који се налвзе на смучарском твчају на Копаоннку. На путу за Коп»оник, министрв г- Пантића, на нвколико киломвтара нспред до-

17 пешадиског пука на таласкма Радно Београда Узбудљив радио помен на дан славе 17 пука

У пвтак, 7 о. м. у 20 часова, Рвдио Београд даће једну потпуно нову емисију, која евоцира борбе нашнх херојских пукова за време прошлих ратова. У овим вмисијама бнћв комвмори- I сани они незаборавнн јунаци који су дапи своје животв за отацбину борећн се у саставу појвдиних старих српских пукова. Емисија, која ћв се дати 7 марта, посввћена је јунацнма 17 пешадиског пука, а пада баш на дан Крсне славе садашњег 17 пукв, чијв је седиште у Винковцима. Аутор овв вмисије г- Станислав Краков, директор Радио Београда, и сам се борио као офнцир у редовима 17 пука, и у | борбама рањен на Кајмакчала- ; Ова узбудљива комеморација истовремено јв н једно његово болно и поносно сећање на пвпе ратнв другове, офицнре. подофицнрв, капларе и редовв ј јвдног од најхрабријих пукова старе српоке војскв. Седамнаести пук, којн је под воћством чувеног јунака Миладина Масаловића учествовао у Балканском рату и прославно се својим подвизима, у Светском | рату под командом пуковника Алексе Стоншнћа, хоји је и сам уввк био у првнм борбеним рвдовима и два пута рањен, дао јв примера бескрајног пожртвовања. Пук јв у Светском рату четирн пута изгубио готово цвло своје људство и три пута морао да буде обновљен. Можв св рећи да је овај пук, узевши у обзир и све обнове његове, изгубио V томе рату три чвтвртинв свог целокупног људства. То јв можда јвдинствен примвр у историји савременог ратовањаПуку овакве славе и пожртвовања Радио Београд одаје почаст једнсм достојном емиснјом, у којој ћв бнти на узбудљнв нанан помвнуха имена свнх

палнх официра н број сших палиф подофицира. каплара и рвдова овога пука. Рвчи г. Станислава Кракова посвећенв успо-

ма Српског смучврског друштва, дочекало је око 20 нвјбољнх смучзра-студвната са курса, на челу се наставницнма г. г. Стефановићем н Јовановићем, којн су министра отпратили до Ппанинског дома. На путу дс Планикског дома, где јв смештена школа за телесно ввспитањв, на ствници студенти су показали г. министру смучарЈка терене. Пред Планинскнм домом министра г- Пантића дочекао је директор пгколв г. Арвчнћ са наставницнмв и студентима. Дирвктор г. Арачић поздравио је г. Пантића пожелевши му добродошлицу, а ззтнм јв г. миниотру рефврисао о ра* ду на курсу- После тога миннствр г. Пантић нзвршно је смотру отуиената, поздравио их и пожелео нм успех у раду Студенти су том прнликом извелн појвднначно и скупно скијање н показзлн такву вештииу и смеиост дв су изазвалн дивљење јвнх посматрачв. Министар г. Пантнћ поспв смотре отншао је у Офнцирски дом, који је на Копаонику подигнут за офицнре-учеснихв на курсу за скнјањв, који су г. мннистра срдачно поздравили. Мнниствр г- Пантнћ провео је на Копаоннку трн дана.

Је оспорити не можс. оп пролази V неозбиљност 1 н велн, ди Јн не с мо што пе умем пнсп т н. пвЛ ие умвм 1111 читпт,, нсторнЈу. и тажо ма Ј а Једним потезом шковииовог п«Ра постао всториекн аналфабет и умил патуљаж. Јвр ни поЈмовн .,о слободн, ооловођон.у Јодпв зеил.е и т. сл." код мено ннсу Јп. снн. Да, џентлменска тона у ЈадноЈ историскоЈ распЈрапн !! ЗалР>»«1Лу сс мало на овпм личлим опаж&њнма г. п\жов1тка п тр\-дић\- се. да пе прсђом на ље. гов тврвн. Г. Радован велл. да сам ов Ја као ..младић" врвовлно V Србију те не познаЈем нСТорнЈу Мограче као он. који Је у Морачи остао н гарађнвал са оНамошљим људим«. Но он се и н% овом тсрелу пребацко, Јвр Ја сам имао пулих 33 године, кад сам св V СрбиЈу првселио. А ЉУДН тих година нису ..младићл", ман. ако су д>"ховно закужљали, те поста-ги „нладв по памети". Ја сам V Морачн рођен п ках> свештвник и учитељ провео сам V Ровцима и у Морачи седам година, Раао сам почео и пером радитн и лрибнрао сам грађу за етнографока проучавања оних краЈева. Историске податке црпео сам од наЈбољих н иепристрасних поонавалала ближих и дал»их догађаја Потребном лктературом у ОрбиЈн ооветлио сам и допулно на извору стечена зналл- И кад сам са н>има почео опернсатн г. п\ковилк Је требао оним знањем што Је V Морачн ствкао, побнти моЈа излаган» а н са доказкма V ручн послужнтн историскоЈ нстини. Но он нема поуздања у своЈе аргументе па се на брзииу послужио анснну. алиЈама. Он у мом радV назире векакву „снтву злонамерност" Он неће да внди да моЈе писалл о Морачи днше наЈчистиЈоч! обЈежтивношћу и нстннн и правди служи наЈидеалниЈе. А таква служба погађа само оне, коЈи на ове гле_ даЈу кроо грубе боатствеее наочаре, коЈе су одавно за музеј зреле. Зар Је злонамерност пгго сам ја н \- своЈоЈ књизн , ,На стазн службован»а" н у историском де.т...Етаогрофнја морачког племена" и V неким првдаваљима о Морачи, о ео Ј водн Млнн писао наЈпохвалииЈе и испшао га као личност којом се Морача поноси. Ни_ гдв нн жквом ни писаном речЈу нисам потцењивао. ввћ глорифнковао све што Је добро и племенито без обзира на братства и лнчности. То сам чинио v жељи да послужим частн племена коме

Збор трамва:ских радиика У велико! салн Бвоградске радннчкв коморв одржан )в велики збор трамватског саобраћа1ног особља организованог у Југословенском радничком савезу. Овоме збору присуствовало јв првко-500 трамвајслих шумбеника. Збор је отворно г. Андра Марковнћ. После тога узво је рвч првтсвдник секцијв г- Драгомир Николић, па су затим говорили г. г. Божндар Бранковић, Вндосав Грујнћ, Драги Јовановић. Влајко Станнћ. Ннкопа Костић к Добросав Јовановић- Онн су у својнм говорнма изнели попожа! трамвајског саобраћајног особља, службвннка Бвоградскв општине. Затим је у име Месног одбора Југораса говорно секретар г. Андрија Миљковић, а у име Главног одбора генералнн секретар г. Рака МилутовацНа основу изложених говора нзрађена је резолуцнја, која ће се у току данашњег дана доставнти претседнику Општинв. Једном делу збора присуствовво јв н заменнк претседника Југораса г- ЈБубомнр Митић. На крају присутни су бурно клнцалн Н>. В- Краљу, Н>. Кр. Вис. Кнезт Намесннку и претседнику Југораса г. Драгншн Цветковнћу-

прштадам. И према томе нвтачио Је тврђење, да код мене има ма * трулкв злонамерности. НиЈе злонамерност за љубав истЈше и за љубав правде рећн. да се Једлрсм метг.ом и Јвдном посвчвном главом нигде ииЈе извоЈевала слобода народна. А то што се ниЈе гоггде десило ниЈ е се могло ни у Морачи двоити. НиЈе злоламера доказима утврдити да Је Морача била стободиа од Т\-рака и пре ублства Асал-бега Мекнћа. Убиства ага и бегова свуда по Морачн и пет великих битака. где су Морачани с Ровчанима били побвдиоци, донатв су Морачи алсолутну атободу. Ту нзвоЈеванл- слободу довео Је V питан>»- Асал_бег Мекић, атл само у Барама. Ђуђевнни РаЈичввииама, Баљем Брду и Јасиковипи. а не и \- Прекобрђу. Равнима. ВртЈцима, МлЈоскоЈ. Рахпку, Горњо1 Морачи. Ооредцима и ЈасеновоЈ. Тамо ии Асан-бег нити коЈи друти Т\-рчин киЈе сиео заћи. 1вр 1е био сиг\-ран. да се жив не би вратио. НиЈе злонамерност већ Је света дужност признати. да Је слобода Мораче и Ровапа резулталта свих заЈедничких напора и свих хероЈских стремљеља оба темвна. а не дело Једног човека илв дело чиЈе политике. Сад Је на ред\- мисао г. Радована где он, као коипезвциЈт за неп1рал.е скупо плаћеие с.тободе, дава само лалне крпе у речнма д» поштује људе н заједно с Мином 110>ип1.е ..удео другнх морачквх синова"! Према томе пгго он иа главн Мораче впдн ттрску чатму све до Радула и Мнне не бн се логло верова т н да поштуЈе л>уде н да позшп,е љлхов удво у стварап.у племепске историЈе. То се не впцга ни из љегове полемике са г. Томићем. Он то само каже V, полемипи са млом. А ла ии!в такав на дел\- ево примвра: Вожд Је на Сенмли одликовао неколико углвдиих Морачана. ко1и су били \- ..Паради" с воЈводом Мизом. Г. Радован 1е V полемиди са г. Томићем именовао одликовале. Алк ниЈе именовао Радосава Божова. мога гградед\ - по маЈпи. нн Марка Ћекима. мога двд\- по оцт. Првн Је добио из руке Вождове бар1ак, а друти дугачкн мач. Ниједан од њих по 1\"наштву ниЈе био маљи од воЈводе Мине. али ето г. Радован не тчннн им част, да пх помене п ако велп. да с Ми. пом помпље и тдео друпк Морачапа. Он чх 1е намвоно гп>ећ\-тао. Ако г. Радован налазн неко задовољство у мишљењу, да Је ив само што не знам писати. нећ пе знам нн читати историЈу. остављам му на вољу да се у том заловоллтвт до миле воље наужвва. I Но он Је то своЈе задовол>ство сам I пореметио. Јер у истом чланку наводн анвгдоту о АЈку-ни Мекића коју узнма нз моЈе књнге ..На стазн службоваља" Анегдота велича Ајкупу као родољубиву и честнту Српкпљу. Она покрнвгна ноћним мраком п\-шта нз затвора 30 Морачана, које су Колашинцн осудилв на смот. да н>иховпм главама освете Иако се ова анегдота /^д^а. Ц п^^ениЈом

Смрт Милана Д. Ђорђевића гоиерала у пеизиЈи

г, Александар Стојшнћ мвни на пале ратне другове бнћв праћене, прв свега, Јаковом увертнром нз »Косовас, значарскнм знацнма и попратном музиком (посмртни марш), музн ком оркестра Краљевв Гарде, као и добошима при сваком помену имена палнх јунака. 27 официра и 1864 подофицнра, каплара и рвдова, којн су пали у саставу 17 пука, као да ћв св одзивати на јвдну узбудљнву прознвку. која с правом дајв нме целој овој вмнсији »Ввлнка омотрм.

Јуче по подне напрасно је преминуо бригаднн генерал у пензнјн Мнлан А. Ђорђевнћ, познати јунак из Светског рата, који је неколико пута на бојишту показао легендарну храброст. За собом је оставио велики круг пријателл, познаника и поштовалаца, који су увек у њему гледали светли пример расног офндира наше вокке. - Мнлан А. Ђорћввић рођен 1в годимв 1881 у Нишу, гдв јв за вршио н срвдњу школу. Још у млаћнм годннама бно му ја чдеал да се ода војном позиву. Са највећнм одушевљењем пратио је ратне науке кроз литературу. У Војну академи^ ушао ј а са 31 класом. Изашао \е као потпо ручник, други v рангу. Настав ницн су у школи указивали на н.ега као на пнтомиа. којн озбиљно схвата дужност н службу отаЏбнни. Пок. Ђорћевић учествовао је свима оатовима. Нарочито се истака као командант батернје v турском и бугарском. рату. У Светском рату првв борбе доживао је већ као командант дивизиона. Са свошм војмицима, раме уз раме. и ишао је са положаЈа. на положаја. пролазно кроз буру најљућих окршаја. да би после мученнчког повлачвња кроз Албандју опет стао на челу свог дивизнона на Сопунохом фронту. Воховна команда неколико пута јавно га је похвалила н одлнховала за неоцењиве услугв, учнњене у трвнутцима кад с« мооа бити цо коајњих граница поисебан. После рата пок. Ђорђевнћ по1 аом^ндаат Другзд арш-

лвриског пука у Бвограду- Јвдно време био је н шеф кабинетв Мииистра војскв и морнарицв. Нвшто доцнијв постављвн јв за помоћника команданта Тнмочкв днвизнје (1928—1929 годинв), где је на врло одговорном положају показао лвпе резултате. Пензионнсвл је као командант ■ртилврнјв Првв армијв, по молбн 1935 годинв. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевнма, орденом Бвлог орла, Југословвнском круном и другим нашнм н страним одлњковањима. Живот пок. Ђорђевића прекннут је нвгло, у тренутку кад су многн поигтоввоцн овог врлог ратника очекнвали, да напнше успомене и своја стручна запажања из ратних времене.

оскусТЋо нека : ^ на пажљт да н Још у чему не 6уде демантован. За г. зувовввва нншта ннЈе писмено пгго се не слаже са његовнм погледима. Но поћудност н пнсменост вггуу синоннм. Г. Радовић Је дошао до сазнаља да Драгуна Рахлкова у нсламу АЈкуна ннЈе бнла удата за Асан-бега Мекнћа. већ за његова боата. неког безимењака. коЈи Је био кључар. Мнслнм да Је то ново открнће за Драгуну највећа увреда, Јер она Је честитошћу и културом пре. вазнлазнла н Асан-бега, те не бн прнстала да се веже за кључара. Уосталом тај пронатазак не >тнче на ток нсториЈе Г. пуковник као >т>-к на моЈе погледе о слободн Мораче наводи неколико ставова из . .Историје" Мораче до 1820 год. од АндрнЈе Јовнћевпћа. који Је бпо неко време учнтељ у Морачи н нашгсао историју по гфичаљу заннтет>вс*жаннх. Морачани и не знаЈу за ту исторнЈу. А ако Је ко прочнта осетн на коЈу куЈну мЈгрнше и оставља Је. А та ,,'нсторнја" говори да Је Радулв Ивалов убио бега Ђурћввића п ослободно Морачу од плаћања данка. Но због тога Је Радуле погннуо на Бистрици од Коташинаца, а Морача опет пата под Турке, док Је Мпна поново. по угледу на оца. кроз убиство Асан-бега Мекпћа. ослободио н отселло с е У савардак паврх Љевипгга у Гор. Морачл. како се то и у морачком колу пева. ИсторнЈом Јовићевнћа не могу св изменлтн чињенице, које сам Ја пзнео V чланку: ,.Кад Је Морача ослобоћена од Т\-рака". Јер г. Јовнћевић не везуЈе ослобођење Мораче за напоре племена, већ за опа Рад>-ла н слна Мнну како Је то везано са траднцијом Радовнћа Према томе Јовпћевнћево пнсаље моске бптн исторнЈа братства Радовића, а не исторнЈа Мораче. Јер Јовнћевић не помиље друге лнчвостн сем Радовића нитп зна за све оне турске погпбиЈе, из коЈнх је резу.тпграла атобода Мирочи. Јовнћевпћ Је писао ,.историЈ> - " Мораче V оном времену кад Је бнло у модп нстппаље братства: кад се човек ценпо по братству, а главарства дазала по славн предака И за прпстрасност његову у пнсњу „нсторнЈе" можда би се нашло н иеког оправдања. Но чим се правда г. п>-ковнпк Радован што н данас гаЈи хух брагственог антагонизма. поеко кога се главарлло и владатои мрзато н ннтрнгнрало н — гннуло?! Нијеаал од моЈих навоаа нп о_ вом нсторнЈом нп др>тлм каквчм аргумеитпма ниЈе обеснажен, нитн пх нко може обеснажптн. те сматрам да Је моЈа улога овпм завршена. СЕКУЛА ДОВРИЧАННН прота у пвнзнЈи

Ђетлашна шмнштмжшттниттттпнмтштшиптшттпгтшттштти^шптгрпттш ДОСТАВИЋЕМО ВАМ ЈЕДАН УТПЕДНИ ПРИМЕРАК НЕДЕЉНОГ ИЛУСТРОВАНОГ ЛИСТА ,/А ДА БИСТЕ СЕ МОГ7Ш И ВИ УЂЕРИТИ, ДА Л ОВАЈ ЈЕДИНИ СТРУЧНИ ПИСТ ЗАИСТА НЕОП ХОДНО ПОТРЕБАН СВАКОМЕ РАДИО СЛУ ШАОЦУ. ЈАВИТЕ ОДМАХ ВАШУ АДРЕСУ АДМИНИ СТРАЦИЈИ »РАДИО БЕОГРАДа. ЦЕЧАНСКА УП БР 51 ИПИ ПОШТ ФАХ 718