Vreme, Mar 06, 1941, page 7

Четвртак, 6 март 1941

Свечани годкшњи скуп Српске краљеђске ака демије на ува Нови чланови Академије м. Милан Решетар и Марко Мурат

ВРЕМЕ

х Сопств. коаљввсвв акааемнја наука одржаћв V петак 7 о. м. СВО! СВвЧакН ГОПИШН.И скуп у 4 часа послв подне. V салн Коларчввог народног утссввознтвта. Двевнк ред овога скупа 1в: претоедник Академнјв г. др. А. Бвлнћ отвара скуп« главкн секретар г. др. Јошан Радон»нћ чпта извешта! о раду Академијв у 1940 години / претсвдннк г. ДР. А. Белнћ приказујв приступну академск^ беседу г. др. МиГхана Решетара >На»старији дубровачкк говорс! претоедник г. др. Бепнћ пооглашава г. др. Решетара за правога члана Српскв краљевоке акалемите, главнн свкретар г. др. Радоњнћ чита прнступну академску беседу г. ^арка Мурата »Кроз слнкез>ство у Дубровкикус, пооглашавање г. Мурата за правога члана Срп скв краљевскв акадвмше, об)ављнвање досућених награда из Академишних задужбина и 4он дова за 1940 и стечаЈа за задужбинскв награде за 1941. ЈТнчностн новнх академнка Слнкар Марко Мурат рођвк ј® 1864 у Лука Шнпа&ска код Дубровнкка. сОновкну школу и гнмназију свршно ја у Дубровнпжу, а после трн годкне студнрао твопопгју у Задру. 1886 отншао ја у Мкнхен, гдв јв дк_ шммирао у Уметннчко) академн|и. Радн студнја путујв у Италкју, гдв остаје нзвесно времв, а нсто т«о о. длазн у Парлз. 1900 долази у Бвоград за настакнпка вештнна. Годкну дана је учктељ цртала Краљевићу Александру Марка Муратв рвт је м текао у Дубр^ анку, па )е одмах с понетка као убеђенн нацноналксп бно прогааан н хапшен. Поспе о_ слобођенл нмекозаг јв аа уттр| оделења за уметкоет н спомен Дубровннку.

днјалвктнма н акцектотогнјом, ста_ ром дубровачком хшмпиашћу н у. општв дубровачкнм старннама. Де_

Г. др. Мопаи Решетар ла оу му, Чаканштнна > »кхова бнвша н садаш&а граница. Иадао је • Горскн вкјвкац« са уводом н комен таром (од 1890 годкне 8 нздала) Задарскн н Ран.ш1нн лежционар, Ду. бровачка документа од 13—15 века, Антологнјв дубровачкв лириие, При_ морскп лекцнонарн 15 вена, Српсио хрватски акцвнтн југовападног днја. лвкта н ннз другнх дела о јвзкку. И расправв Мклана Решетара н а.е гова ве.тниа дела, а тако нсто »его_ нздака етврнх текстсва н старкх пнсаца, одлнкују ов гаванредном тв_ мељкгошћу.

Успостава телефонског саобраћаја са Москвом Министар пошта телеграфа и телефона одобрио јв да св у телефонском саобраћају са Москвом з"веду сва места у Крал>евини. Дозвољене су све врсте разговора предвнђене у Међу нардном правплнику. Саобраћај ће се обаал»ата преко Мађарске на правц>' Београд — Будимпешта Москва. Таксена јединнца утврђена је на 13,70 златнпх франака.

Претседннк опшгине и бележник осуђени због ослаеођања стоке војних оовез;;и«а Бања Лука, 5 марта. Данас је у Окружном суду пред малпм кривнчним већем, коме је претседавао судија г. Кожовић, одржано суђење Јовн Јежу, прегседнику ошптине у селу Маглајанима и бележнику исте општнне г. Дра гољубу Балабану. Њих државно тужиопггво оптужује да су као државни службеници з* јесен 1937 године примили од неколико сељака по 500 динара, да би спасли њихове коње да не иду у коморуСуд је осудио Јову Јежа на годину и по дана затвора, Балабана на једну годину« затвора. Исто тако обојида су осуђени на губитак службе.

Г. Марко Мурат

Марко Мурат је као спнкар једав од првих к најдоследкнјнх вмпре. сноккста н пленеркста на словенском Југу. У томе схватаау он је радно в« само саојв познатв н омн_ љене пејсаже нз Дубровнкка н око. лкне, веН н компознцнје, нсторнске прнаорв н портретв. Последанх годнна палета Марка Мурата постаја затвореннја и н>егови лккови пла_ стнчнкји. Марко Мурат нзлагао је до сада много пута н на свнма ју_ гословенскнм кзложбама у Београду, Загребу, Софајн, Мкнхеиу, Парнзу, Рнму, Бечу, Лондону нтд. Од Муратовкх портрета познатн су Краљ Алежсандар ОбрснаакЛ ' (у музвју Ккеза Павла), Престолонаслвдннк Александар, Мнлекно Весннћ, В. Бо_ гншнћ, Мнлан Ђ. Мнлићевић, Сло. бодан Јованознћ (У београдском Универзнтету) н ннз другнх. Од исто. рнскн и бнблиских композидкја, долазак Цара Душана у Дубровннк, Лазарсво Ваакрсенл, Блнтеввштвав, Тајна вечера, Велнча душа моја Го_ спода, Ђиво ГундулнЛ, Цветк у Ду. бровнику н низ другнх. * 'Милан Решетар профвсор Унквврзи твта у пензијн рсђен јв 1 фебруара 1860 годкне у Дубровннку. Основну школу н гнмнаЗнју свршно је у н_ стом месту, а словвнску и класнчну филологнју у Бечу н Грацу. Од 1882 до 1891 он је професор гнмка. знје у Копру (Истра), Задру, Сплн_ ту. 1891 постајв уредник хрватског нздааа лнста државних закона у Мн ннстарству унутрашн>пх дела у Бе. чу. 1895 постао је доцент бвчког У_ ннверзитота. 1904 ванреднн, а 1908 редовни професор словенскв фнло. логпје. У истом својству 1919 године прешао јо на Загребачкн ункверзн_ тет, где је остао до 1927 године. Бави се пајвпше српско . хрватсккм јцзнком, »оговом нсторијом.

ШТАМПАЊЕ Хрватске енрклопеднје која ће бити ђећа и од Мајеровог и од Брокхаузовог лекси1?она стајаће преко 30 милиона динара

Загреб, 5 иарта. — Синоћ јв одржао интересантно предава&е о Хрватокој енцикнопедији уредиик Ендиклопедије г. др. Мате УјевиК. Као пгго је познато, прва свеска ове вели*е енцнклопеднје већ је изашла. Одлука да се пггампа Хрватска енциклопедија, која је до-

ће стајати 5.000 динара у претплати, што значи да треба да буде 6.000 претплатника, па да се издатан покрије. Даље је г. др. Ујевић између осталог рекао, да ће »по свој прилици Хрватска енциклопедија имати 16 свезака (са атласима, додатком и индексом) — а то значи да ће бити

".оцши.иивмПЈа, «« I • / __ нета пре годнну н по дана, и- ј а за ' _°Д Хердеровог и

зазвала је многобројне комен' таре у целокупној хрватској јавности. Интересовање за енциклопедију је било велико, али. је било и протнвннх мишљења која нису била за штампање овако великог дела, нарочито у данашњим приликама. Г. др. Ујевић у своме предавању бранно је потребу издавања Хрватске енциклопедије, која ће по његовим речима, стајати преко 30 милиона динара. Међутим, с обзнром на велико интересовање, вероватно је да ће се овај трошак исплатити. Енциклопедија

Двадесет н једно дете има загребачки радник Иван Шлат Загреб, 5 марта. — Загребачка штампа износи данас један редак и интеоесантан случај једне многобројне породипе. Загребачки радник, који је иначе ратни инвалид, Иван Шлат родом из Лике, који станује у загребачком предграђу Трешњевки. добио је пре кратког времена 21 дете н то сина једанаестог по реду. Овом детету ће кумовати загребачки надбискуп г. др. Алојз Степинац и по њему ће дете добити име Алојз. Интересантно те, да је Шлат стар 60 година и да су му сва деца у животу.

Мајеровог Лексикона, за 1/6 већа од Брокхаузовог, 3а 1/3 мања од енглеске енциклопедије, док ће према италијанској енциклопедији односити се по прилици, као пгго се Мајеров и Хердеров Лексикон односи према Хрватској енциклопедији.с На овом огромном делу ради неколико стотина истакнутих јавних радника Хрвата, Срба и Словенаца, као и многобројни странци.

На раскрсници код „Лондона" непознат аутомобил налетео №ш тмшпш 1ПИП19Ш г. др. Богдана Гавриловића и теже га побредио

СТРАНА 7

' САРАЈЕВСКИ НАДБИСКУП Г. ДР. ШАРИЋ У ЗАГРЕБУ Загроб, 5 марта. — Јутрос је стигао у Загреб сарајевски надбнскуп г. др. Иван Шарић. Г. др. ПЈзрнћ отсео ј© у надби. скупском двору. као гост загре. бачког надбиск>-па г- др. Алојзија Огепинца. са којим је да_ нас одржао конферепциЈу.

нас је гђа Ружа. Н>ен муж, слабим гласом иајавхо нам је: — Двсило се све фантастично брзо. Ја нисам ни приметно са којв ме стране треснуо аутомобил. Изненада сам со нашао у апотвци, тек онда сам разумео да се догодило нешто страшно... Цела лева страна ми јв изубијана н као одузвта. Чудим се д а нксам сасвнм размрскао главу при лнжом пада на асбалт... ЈТвкари сматрају да је у цвлом случају бкло н врло много срећв. ДРЖАВА ЈЕ ИСПЛАТИЛА ЈАДРАНСКОЈ ПЛОВИДБИ 18 МИЛИОНА ДИНАРА НА ИМЕ ПРЕВОЗА ПОШТЕ Сплит, 5 марта. — Паробродско дрЈтптво Јадранска пловидба, као наследник бившег паробродског друштва Далмацкја. већ 20 година потрежује од државе више мклвона динара, као опггету за превоз поштв уз далматинску обалу. Тај спор Је сада лнквидиран' н држава је исплатиЛа Јадранској пловидби 18 милиона динара за превоз попгге.

Г. др. Богдан Гаврнловнћ у поотељн

Због вожње неког несавес* ног аутомобилисте, за мало што није изгубио живот г. др. Богдан Гавриловнћ, дугогодишњи ректор Универзитета, претседник Академије наука сенатор. Прелазићи улицу није приметио, да му се бока приближавају 1'една кола. Задобио је страховнт уда рац и пао онесвешћен, огрезао у крви... Пуким случајем нико од пролазника нете се сетио да погледа за аутомобилом, који се изгубно негде низ улицу Милоша Великог. Тако није забележен бро1 на основу кога бн се могао пронаћи кривац и казнио што оставља повређеног човека на средини улице, не прнлазећи му у помоћ. Г. хф. Богдан Гавриловић сад ттеј^и у-св6]"о] 'кућ^ у "МвЉарско]' бро1 11. и осећа се врло рђаво. Случај се догодно на очнглед саобраћајца којн ннје запазно број кола Г. др. Богдан Гаврнловић био јв у шетњи. Пошто има ввћ 76 година, он нв нзлази вишв тако нвсто, али га јв првкјучврашњи лвпи дан нзмамио напољв. Својој госпођи рвкао 1в да ће око подне битн код кућв. Полаганнм кораком упутно св I Мишарсте у ушпху Краља Милана. Забављвн мислима стигао је до Јадрансио -подунавакв банке. Ту јв хтво да првђе улнцу са намвром да одв до Твразија. Кад св уверио да ни са јвднв стране не прети опасиост, пошао

Главна годншња скупштина Југословенске уније за заштиту деце у Београду

Југословенсга унија за заштн*У двце која јв помоћни саввтодавни орган свих надлвжннх државних самоуправннх и општинских власти по питањима заштите деце како у миру тако н у рату, одржаће у недељу 6 априла 1941 године у 10 часова пре поднв у сввчаној сали Главног одбора Друштва Црвеног крста у Бвограду, Симина улица 19 своју седму редовну годишњу скупштину са следећим днввним редом: 1) Отварање скупштине и поздрав претседника, 2) Бирање два залисничара сжупштине и два оверача записника, ^З) Изввштајн Главног и Надзорног одбора о раду Југословенс?е унијв за заштиту двце у 1940 години, 4) Предлог буџвта за 1941 годииу, 5) Бирање претседннка Глввног одбора. 6) Бкрање једнв трећинв чланова Главног одбора и

бирање чланова Надзорног одбора, 7) Бкрањв заслужнвх чланова, 8) Измене и допуне у Правилнма Унијв, 9) Првдлозн, 10) Еввнтуалије. Југословенока укнја за заштиту деце нма 8 бановинских, јвдан престонички и 435 месннх одбора, са 533 учлањвних саввза, удружвња, друштава н установа за заштнту двце. Свака учлањвна организација нма поаво на по једног двлвгата на оваких сто чланова. Моле св свв учлањенв организацијв и установе широм целв земљв да одреде своје делегате и писмено саопштв Главном одбору Уније Бвоград, Кнез Мнхајлова 37, први спрат, њихова имена. Двлвгати нз унутрашњости уживаће повластицу у пола ценв на државним жвлезннцама.

Јв ангурнкм кораком преко улицв, »а једном групом сввта. Изнвнада су људи око г. др. Гавриловића узвикнули узбуђено и ожочијш у страну. Благовремено су прнметили да се улицом вртоглтвом брзнном приближава јвдан аутомобил којн ни^в бирао правац. Било јв јасно да ће доћи до нвсрвћв.„ Тако св двсзило Да су гажењв свн избеглн, ооим г.др. Гаврнловића, ?оји није приметио »дивљвг возачас. Осетио је .одједном страховот ударац, од кога је нзгубио свест. Килер аутомобила гтодухватио јв нвсрећног човвка са стране, нзднгао га н одбацио трн метра далвко на асфалт. Послв тога аутомобил се нзгубио, нв смањујући брзкну. Број се сасвим изгубио у облаку бвнзин ског дима на задњем делу кола... Цела ствар се однграла тогснко брзо, да »дивљег возачас ннје запазио чак нн саобраћајац на рас-

Тш др. Гавриловнћу су

ли су запањени ?ад су примвтили да једва дишв, и да јв огрвзао у крви. Са лввв слепоочницв шибала }в крв. Прн паду јв дирвктно поврвђена јвдна атзтври1 'а. Повређвнога су одмах првнели преко пута у ^потеку »Лондонс, где су му указалн прву помоћ. Констатовано је том прнлнком да је приликом пада угруван н груднн кош. са цвлом лввом полозином твла Ннје било нскључвно да постоји и унутраш њн нзлив крвн па је збот тога одмах позвано нетолгско пвкара „Деснло се све фантасгично брзо" — наже г. др. Гаврнловнћ На ввст о случају код Ландона долвтво јв овојим аутомобирођак г. др. Гаврнловнћа зуб нн лвкар г. др. Ђорђе Пуља. Он јв рањеника првнео на клннику г. др. Костнћа, гдв су првдузвтв мврв да се нзврпгн детаљан првглвд поврвђвног органнзма. У међуврвмену, док су лвкари спасавали живот нашем познатом јавном раднику, у малој кућн у Мишарсжој улици боој 11, супруга г. др. Гавриловића формално е првмирала од страха. Било јв ввћ два часа по поднв, а она још инјв имала ввсти о свом мужу, ?оји је већ требало да св вратн кући. Тек кад су га донвли, тешко изубијаног и прввијеног, сазнала јв о чвму св радн. Бнла ]"в твшко потресена. Првко дана бвзброј пута јављају се пријатвљи, поштозаоци познаннци г. др. Гавриловића. Они св распитују за стањв здрав које још није крвнуло на боље... Посетили смо болесинка у његовом стану у Мншарокој улици 11. У собу код бившег претсвдни?а Акадвмијв наука одвела

Посада теретног брода „Дурмитор" налази се у луци Кисимају у Сомалији док се за пароброд не зна где је Дубровннн, 5 марта. — По-1 Исто тако и командант бросле дуже времена најзад се да кзвестно је уираву Днрекције, да су члановн посаде

саанаЈу аутентинни подаци нашем великом прекоморсвом теретном броду »Дурмитору«, који јв вао што је познато заплењен од једне зараћене силе. Пароброд »Дурмиторс, који је власништво дубровачке пло видбе, са теретом соли отпутовао је нз Шпаније у Јапан још у септембру прошле године. Када се налазио у Индијском Океану, >Дурмиторс је Зауставио један страни брод и предао му 200 морнара страних држављана, које је покупио са потопљених бродова. Командант страног брода наредко је командантима нашег бгода .111 дллппт мчвпппв т

>Дурмнторас сви живи и здрави, али само не зна где се налазн пароброд »Дурмиторс кога је реквирирала једна од зараћени* сила.

_ [адо у Итадијанској притрчали неки пролазницн. Би^.Сомалији. Пошто »Дурмиторс није био наоружан, морао је

Младицу тешку 10 ипо кгр ухватио један сански пецан

Саиски Мост, 5 марта- Ове годиие рекорд у риболову постигао је стари пецач г. ИоМЛКМ КелнрРПИћ . трговац

извршити ово наређење. Када је пароброд стнгао у луку >Кисимајос, наши морнари су искрцани док су укрцани други људи. Тек сада посада се јавнла својим породицама да је жива и здрава.

-из Санског Моста. Он је ухва-_ тио рибЈ г _ ^младицус тешку 10 и по килограма.

Самоубиство једне младе раднице У бесввсном огању пренета јв у прво унутрашње одвлење 21-годишња радннца Катица Поповска, са станом у улнцн Шуматовачкој 159. Она је попила ввлику колнчлну растворене камене соде и кикако не долази свести. Према извештају лекара, њвно стањв је бвзнадежно. У послвдње врвме Катнца је била врло утучена н својнм најбољим другарицама. у чнјем се друпгтву ранијв често внђала, ннјв хтвла да кажв узроа своје потнштвности. Била се толико изменипа. да јв својим држањем скрвнула и пажњу суседа. Јучв по поднв, изненада, Катичнног стана чулн су пригушвни јауци. Нашли су је у постељи, самртнички бледу зелвном пеном на устнма. Убрзо јв нзгубила свест. Дежурни чиновник Седмог кварта г. Пауновић свв до касно синоћ ннјв могао да саслуша Катицу Поповску. Откаско је пренвта у прво унутрашње оделење болнице, она још ни једног тренутка ннје дошла свестн. Они који је добро познају незнају да кажу зашто се одлучнла ^са очајан корак. Ипак се претпоставља да је по среди несрећна љубав.

Спортскн рнбар Ибрахнм Незнревнћ Скоро сваке недеље, било лепо или ружно зреме, газда Ибрахим иде са сзоја два сиу рнболов. Поред осталог овај рпболовац каже: — Мени кад дође ћеиф одем у рибу, па макар моро и дућан затворитиШто је најинтересантније он ретко кад дође кући, а да не донесе бар »штуку«.

ЖЕНО! иди одмах код „МЕТЕОРА" јер само још два дана траје велика продаја рестлова у пола цене. ИЕТЕОР Ннез Михајлова 29