Vukova prepiska. Knj. 2

КЛЕ Милош ОБРЕПОВИЋ 6238

или у Русији Несељроде, то је у Србији Давидовић; Радичевић је мало мањи од њега; Бока Шротић превидент великота суда народног; Цвјетко министер полиције, коме се мора вјеровати све, што за кога рекне или напише, а Стеић Њиове Свјетлости придворни љекар, који се мора трпити и почитовати макар какав био, јер ја по себи врло добро знам како је, кад увати грозница или нападне кака друга болест, а доктора нема. То су све људи, од који свакога Њиова Свјетлост морају више уважавати него педесет оваки Вукова из Тршића. И ви, као пријатељ мој, видећи тако силне моје непријатеље, морате се управо у себи радовати, што сам се ја од њи уклонио. Мени је сад довољна утјеха, што ми пишете, да су Њиова Свјетлост мени једнако наклоњени, и да ја код њи ни у какој замјерци нијесам; а непријатељи моји, само кад сам ја од њи мало даље, нека говоре и чине, шта им драго: вријеме ће изнијети свачије ђело на виђело. Међу тим ја се опет препокорно молим Њиовој Свјетлости, да би милостиво своје уво приклонили к молби мојој, да и ја, у старости п слабости, са петоро ситне ђеце, овај живот што лакше у свијетлом здрављу њиовом проведем! По годинама мојим истина да не би сам имао право рећи: у старости, јер ми нема више од 45 година; али кад се узме стање здравља мога, онда ми има више од 65. —

Што Давидовић вели: „Шта је заслужио Вук, да пензију од Србије иштед И шта је Орбија, да чностранишма пензије даје“ Правије би било, кад би се пензије давале, да се Грмаљу да.“ На то би му ја одговорио ово: Ако нијесам ништа заслужио, ја пштем милости, а милост се може учинити и без заслуга. Остров је Хио још под Турцима давао пензију Грчкоме Описатељу Корају, који је у Паризу живио, а ја мислим, да је Србија данас у млото бољему стању, него што је онда био Хио. Какогођ што сви људи, који у Србији живе, нијесу (рби, тако и ја могу бити (као што сам и до сад ево 17 година био) Србин (а не иностранац), макар ђе живио. Што се тиче Грмаља, Давидовић, као дипломатик, зна боље од мене његова отношенија са Србијом; а ја би казао, да се прије да пензије и мени и њему, него ли ни. једноме да се неда, а да се да прије мени, него њему, то би сам казао из два узрока: шрво, што ја волим себи, него њему; а друго, што њему, може бити, није тако ни нужна Српска пензија као мени. —

- __- „ _- дж—

РТ ДР