Vukova prepiska. Knj. 2

624 КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Што Ствић Давидовићу секундира и виче, да ни ја ни моја досадашња списанија немамо никаква уваженија ни код кога из учене класе, и што, да би све моје досадашње труде опровргао, једнако купи сада којекакве Српске пјесме да ји на свијет изда, и да све оне досадашње моје уништожи: то, ако му се мили, нека ради и у напредак; али што доказује, да сам ја млогога ученога, који је тамо прећи желио, пи самога њега, одвраћао, то нека опрости! — Ако нијесам кога наговарао, да иде у Србију, заиста до данас никога нијесам од тога одвраћао, ни самога онога, којега у Србији, кад би сам имао власт, ни у какав општи посао не би примио. —

Доста сам се зачудио, видећи и ера Бранкова међу мојим смртним непријатељима! Али знам, за што је. Некака, баба љетос у Топчидеру преда Њиовој Свјетлости писмену тужбу, да јој је Пера Бранков оборио кућу, и да од њега не може да живи. Тужбу ову Њ. Св. пошаљу магистрату Бијоградскоме с превисоким својим налогом, да се ствар извиди и по правици пресуди. Магистрат Бијоградски извидивши ствар. нађе, да је Перо Бранков својевољно п готово на силу покварио заједнички зид између његове и бабине авлије, и тако оборио бабину кућицу од двије собе, која је из њене авлије, уза зид била припојена; осим тога не само да је зид своје куће до саме бабине земље тако ударио, да му стреа капље на бабину земљу, него још и пенџер један од оне стране у бабину авлију начинио. Баба је дакле имала са свим право искати, да Перо начини онаки зид као што је и прије био, и узањга њој онаку кућу, као што је и прије била; а своју кућу толико да измакне натраг, да му стреа на његову земљу капати може, и пенџер онај да зазида. Но Магистрат Бијоградски једно шризнајући за дужност, сваке парничаре, ако се може, помирити; друго, видећи, да би то за Пера било врло трудно и на велику штету; а треће. знајући да је Перо пријатељски познат не само с вама, него још и с другим превисоким лицима, учини између њега и бабе овако помиреније: |.) Да он начини онако зид између његове и бабине авлије, као што је и прије био, и на његово захтијевање дода се, да уз тај заједнички зид у напредак ни једна страна не смије ништа зидати ни градити; 2.) У име оборене бабине куће, и у име тога, што ће његова стреа капати на бабину земљу, да плати он баби 300 гроша; а 8.) Пенџер онај од бабине авлије да зазида. (Ово је овако, на