Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ Милош ОБРЕНОВИЋ 625

самом пооду мом амо протоколирато у магистрату Бијоградском и Перо је донијо суду 900 гроша; но јесу ли баби новци дати, и јели Перо зид начинио и пенџер зазидао, то не знам. Перо је истина на то све пристао, али је толико био безобравзан и бијесан, да је и у самом суду прпјетио осветом, говорећи: „Тешко ми је вратити ономе, који ми добро учини; а који ми зло учини, ласно ћу му вратити,“ Ваља да му је било жао, што магистрат Бијоградски није баби запријетио да ћути, или је наћерао, да му своју кућу пошто зашто прода. — Ово је узрок, што ја у овоме писму вашему налазим и Пера Бранкова међу мојим смртним непријатељима. Него ми је жао, што ми и то не јављате, каке су то моје непристојности по Земуну и по Пешти, које он у писму свом пријатељу изјављује“ —

Што се тиче Амиџе, ја сам управо и сам овако мислио, као што ми ви пишете. Бабе наше кажу за искрена човека: „Што му је на срцу, оно и на језику“; аја за Амиџу мислим, да му је на његову срцу још много боље, него на језику; него су оно прави непријатељи, за које баке говоре: „Кусалом те закусује, а дршком ти очи вади.“

Непсказано ми је жао, љубезни пријатељу! што чујем, да сте болесни, и желим од свега срца, да вас Бог скоро придигне и савршено здравље да вам дарује!

Кад отидете у Крагујевац, молим вас, да Њиову Свјетлост за мене пољубите у скут и у руку. ЏШоздравите ми љубезно рођака Амипу, а и остале ако има још који од пријатеља. Желећи вам да скоро оздравите, и препоручујући се валној дојакошњој пријатељској љубави, с истиним, високопочитанијем остајем

У Земуну 17. Јануарија 882.

Ваш покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

[Ориг. у Држ.. Архиву; Вуков концепат у арх. С. К. Академије бр. 2348]

ВУКОВА ПРЕПИСКА П 40)

Ах

~.

па ак зљо ==и љаса и