Vukova prepiska. Knj. 2

ЕНЕЗ МИЛОЈИ ОБРЕНОВИЋ 645

овим куће и дућана имао и лепе њиве и ливаде, на које је Милош био највише очи окомио). |

5) Живана Паразламу, (Ћурчијнског) мајстора и трговца Београдскога, старца од 70 година. оптуже 1881. године у лето, да је говорио, да се у Србији, а особито у Београду, не може живети, ако се Русија или које друго ришћанско царство оне земље не прими, и да је ноћу одлазио к Руским официрима, Коцебуу и Оатшаљскоме); за то га, по заповести Милошевој, у један пут из Београда под стражом оправе у Крагујевац, оданде за Милошем у Топчидер, а онде му се (премда он то ништа није признао) пресуди, да се из Београда, од своје куће и од трговине, протера на век у Карановац, као што се пи учини одма.

ту Кулук значи рад забадава, што се у Срему зове робија, а у Јадру бегљук. Ко сам собом није рад на кулук ићи, а нема кога свога послати, он замоли пандура (који на кулук зове), те место њега нађе кака бећара, па му он плати, као што Београђани сад понајвише чине; зато се каже, да су платили на два конака (који су грађени 1829. и 1880. године) двадесет и две иљаде гроша кулука. — Кнезовима, садашњим хапетанима, било је још одавно одређено на годину по два посленика од пореске главе, и то, да ји у каком другом месту, осим онога, тде он с кућом седи, ни на што не сме употребити; но лане је Милош говорио, да и то укине, и, како се чује, већ је укинуо зацело. Њему пак сва земља мора радити колико год он оће. Осим поменутога даље у овом писму кошења и купљења сена, код дворова његови, у Крагујевцу, у Пожаревцу, у Раковици, и у Топчидеву, околна села секу и вуку дрва, вуку сено из поља, заграђују, ору, сеју, копају, жању, вршу ит. д. Овим тога раде се виногради у Тополи (које је Кара-Борђије садио), у Стргарима, у Смедереву, на Врачару и по другим млогим местима; заграђују се у јесен читаве планине, да само његове и његови ортака свиње једу жир; заграђују се читава орда и долине ради зверињака; кад гради дворове, или макар каке друге зграде, народ сече и вуче грађу, и свршује све оне послове, за које мајстори нису нужни; коњи и кола узимају се за различну послугу и т. д. Што жене с људма купе сено и шљиве, жању, и остале гдекоје пољске послове раде, то све иде у мушки кулук, а жене (по варошима, н. п. у Београду, у Крагујевцу и у Пожаревцу) имају своје особите кулуке, т. ј. реде лан и вуну, преду, ткају, везу, шију, перу собе ит. Д. Од кулука није врло далеко, што свецем и недељом морају све најлепше и најмлађе жене доћи у јутру у двор, да Милоша, кад долази из цркве на капији (у Крагујевцу обично с његовом јавном милосницом) срету и у руку да га изљубе, по том у двору, у соби или на диванани, да послуже (како њега, тако и остале чиновнике и знатније варошане, који га обично из цркве прате), нека слаткишем и водом, нека ракијом, нека мезетом и Т. Д. А између ови жена опет најлешпе и најповољније, или оне, с којима је он рад спрдњу да збија, морају остати да послужују И око астала, кад се руча; кад су пак каке особите части, онда и први чиновника његови жене морају доћи да послужују око астала, н. п. у Крагујевцу жена Давидовића

_. _ ззон— дз је == ==