Vukova prepiska. Knj. 2

646 ЕНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

~

(првога његова секретара), а у Београду, и по дворовима око Београда, жене обојице Симића (гледај 4). — Какогод што Милошу сва земља кулукује, тако и његовој браћи кулукују особито оне наије, у којима они седе.

7) Плаћати и кулуковати јамачно нису имали више ни под каком владом Турском; а Бог зна, јесу ли кад и у већему страу могли живети.

") Не само што Милош држи милоснице јавно, на очи своје жене (једну му је она својеручно убила из пиштоља у Црнући 1819. године), него јој уз пркос свакојаким начином срамоти и гони род и све њене пријатеље, н. п. једном јој рођенога по матери брата, Гају, који је терзијски мајстор и трговац у Београду, узео у солдате, па га баш кад ће она однекуд доћи поставио с пушком на капију да чува стражу; а с њеним стрицем Орећком, коме је било преко 70 година, једнако је до смрти његове збијао стрдњу, градећи га Турчином, кнезом и 1. д.

'7) Истина да Милошев брат Јефрем, кад није код Милоша, живи и влада, као и Милош, и готово би се могло рећи, да власт у целој земљи с њиме дели; али му свакојаким могућним начином пркоси и досађује, а особито гонећи све људе, које он радо има. Тако су летос само за уз пркос Јерему, кад је он отишао у Меадијске илиџе, Шабачки прота, Јован Павловић, и Јефремов пашеног, Ђука Стоићевић (рођени брат славнога Поцерског војводе Милоша Стоићевића) још с неколика Јефремова љубимца отерани из Шапца у Крагујевац, као највећи злочинци; а у наији Ваљевској капетан прота Ненадовић и капетан Јовица Милутиновић истерани из службе. И доктор је Стеић највише за то морао пребећи на ову страну, што је љубимац и почитатељ Јефремов, од кога га је Милош био отео себи у службу. Исто је тако, уз пркос Јефрему, Милош јесенас отишавши у Шабац, објавио људма, да се сваки може тужити на све, што мисли, да му је Јефрем за време свога онде владања, од године 1816. до лане, криво судио. И тако на очевидну неправедну штету млоги људи исквари све пресуде, продаје и погодбе, које су за то време онде биле учињене.

'7) Да ни по чему другом није било боље, било је по том, што се ништа није радило само спрдње ради, нето што се радило, радило се од истине, па било зло или добро; а сад кад ко шта код Милоша, тражи, или ко кога тужи, нигда се не стара, како ће се изнаћи истина и правда, него је највећа брига и посао, како ће се учинити спрдња или с оним, који што тражи, или с тужитељем или с оптуженим; па се спрдња не збија само са срећом, с чешћу и са животом приватни људи, него и с црквом и са светим њеним обичајима, и са спрдњом се свршују најважнији државни послови, и самоме се Богу у цркви моли са спрдњом !

7) У атишерифу стоји, да се у земљи постави сенат, с којим ће књаз у договору управљати земљом и народом, и да се сенатори, који морају бити изабрани из најзнатнији земаљски синова, за живота не могу збацити без особити важни узрока. Милош је желео и радио; да се место тога метне у атишериф, да књаз с народом на