Vukova prepiska. Knj. 2

652 ЕНЕЗВ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ~

5") Године 1880. запита он мене једном у Крагујевцу, шта мислим ја, треба ли у Србији да буду наследствени племићи. Ја му одговорим, да у свима оним државама, где је управитељ наследствен, обично има и племића наследствени, и да се то управитеља ради држи за нужно; тако и у Орбији ако се по његовој жељи уреди, да управитељ буде наследствен, ваљало би да буде и племића наследствени. На то ми он у онај пар не каже ништа, али после неколико дана преко, други прекори ме, да сам ја то себе и своје деце ради тако одговорио.

85) Како Милоша, кад путује по целој земљи, тако и капетане по њиовим капетанијама, дочекује и рани народ о своме трошку. Кад Милош лане у лето дође на Топчидер са свима знатнијим чиновницима, не деси му се на вечери (у његову двору) земичака ни лепа белог вина, зато сутри дан дозове к себи Београдске кметове и магистрат, те ји све јавно испеује и изружи, што се грђе могло, и заповеди им, одма да набаве све, што год треба. Ово је било око десет сати у јутру, а у вече је већ било доста не само земичака и телећега меса и свакојака вина Оремачкога, него и Шампанскога (кога је бутела у Београду 18 цванцика) толико, да су га и они, који око астала послужују, пили, колико су тели. И по том свагда како се чује, да Милош иде у Топчидер, Београдски кметови одма у демуну наручују земичке, телећину, вино, и остало, што треба.

ва) Јован Мићић, старешина наије ужичке, врло прост и мало ћанут, али приличан јунак, а још већи силепија.

82) Вучић (Тома) Перишић, из наије Крагујевачке из села Вучковице. Први година Милошева владања био је код њега први момак, по том кнез Гружански, па „шеф књажеске гарде и оберсердар“, а сад је президент магистрата, наије Шабачке. Он је велики јунак, али је поносит, бесан и прави крвопилац људски; као кнез Гружански не само што је без и кака узрока отерао своју жену, с којом је пород изродио и кћери разудао, па се венчао с другом, која има жива мужа, него је своју стару мајку везао за шљиву, па је својом руком тукао.

86) (Стојан Симић гледај 4.

37) Амиџа (Сима Милосављевић), из наије Рудничке из села Пастрме, по чему се и Џастрмац зове. За Кара-Ђорђијна времена био је барјактар и џелат код војводе Антоније Пљакића; кад Милош 1815. године устане на Турке, био је и код њега барјактар, по том буљубаша над момцима, а сад је као економически надзиратељ у двору. Због шале, спрдње и потпрдице он је готово као чауш у двору Милошеву и саветник у млогим најважнијим делима, и има код Милоша власт и слободу говорити, што нико други нема. Као прост човек има (или управо рећи имао је негда, или имао би) здрав [разум |, али срца ни душе нема ни мало. |

35) Џетар Лазаревић пили Цукић, родом од некуд из наије Крушевачке, за Кара-Борђијна времена био је чаџуш код војводе Павла. Цукића (по коме је и он тако прозван), по том код Милоша момак и чибукчија, па Београдски кнез, а сад је капетан Карановачки.