Vukova prepiska. Knj. 2

БПЕВ млош ОБРЕНОВИЋ 658

55) Лрилосав Лаповац, пз наије Смедеревске из села „Латова, био је негда Кара-Ђорђијн момак, а за Милошева владања бивао је главни и срески кнез у наији Омедеревској, сад пак мислим, да није ништа. Мало је ћанут и врло је прост човек. Гледај 45.

го) Павле Радомировић и кнез Васа Шоповић били су два прва Милошева саветника, који су обојица у месецу дана (први око половине Дек. 1881. године, а други 17. Јануар. 1882. године) на путу умрли.

10) Миленко Стојковић, бивши за Кара- Борђијна времена комендант наије Пожаревачке, пошто је изишао из Србије, научио је у Русији, као човек око 50 година, тако читати и писати, да сад и писма пише. Исто је тако научио Вуица Вулићевић, бивши за КараЂорђијна времена комендант, а по том обор-кнез наије Смедеревске, у Цариграду као Српски посланик (од године 1820—1827).

42) (сим овога, што је за школе овде казато, и осим школе по начину Белла и Ландкастра, коју сам ја сам собом тео почети, ја сам још онда наваљивао, да се начин правитељства одреди, правитељство да се постави, и штогод закона да се састави и изда, и то све према ондашњим земаљским опетојатељствима; но то је све било у залуд. Којекако га наговорим, те почне једну недељу дана учити читати (и да је још само једну недељу учио, знао би, како се чита), но његови саветници одврате га, доказујући, да је боље, што не зна читати и писати, и да се сад није вредно око тога мучити, кад има сила којекаки беспослица, који то знаду, па им не помаже, него код њега службе траже; а кад сеон сњима у томе сложи, онда ми прота, „Жујовић, један од први ондашњи његови љубимаца и саветника, јавно запрети, да се више не усудим спомињати, да Господар учи читати и писати. За школе пак, и за правитељество и законе кажу ми, да томе онда још није време, а један пут он, Милош, за асталом, као у шали, каже управо, да је боље владати и управљати по својој вољи, него се везати за артију.

43) Кад је Исаиловић (бивши препарандски професор у Сомбору) 1880. године у јесену Орбију прешао, и са мном у Пожаревац дошао, Милош врати мене са својом Фамилијом у Београд, а њега одведеу Крагујевац, обећавши ми на растанку, да ће он из Крагујевца расписати по евим наијама, да се онде пошаљу момчад, која знаду читати пи писати, па ће онда дозвати и мене онамо, да се из њи нови ђаци изберу, и велика школа да се уреди и почне. Но то све буде само речено, а момчад он нити скупи, нити мене у Крагујевац позове, нити се школа онамо почне, него чак после неколико месеци дође Исаиловић у Београд, и онде узевши неколико деце из обичне школе, почне тобожњу велику школу сам, како је знао и тео. Ном при том да га оставе на миру, опет би и што могло бити, него га ујарме, да поред овог учитељства учи Милошеву децу Француски и Немачки, које одма постане његов главни посао, а велика школа, остане као узгредица. После неколико месеца Исаиловић се с Милошевом децом дигне у Крагујевац, а школа неколико недеља остане сама. У јесен 1881. године буде у школи тобожњи егзамен, но деца