Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ Милош ОБРЕНОВИЋ 662

него мени; него вас сад граде само својим орудијем против мене, а сутра кад се стане против тога на срамоту В. Св. писати и говорити, онда ће се и они смејати вашој срамоти, А срамота вам тако не гине, као што два и два значи четири; јер премда је ортографија у целом писању књига мала ствар, али је тако ситна и танка, да је сви ни учени људи (особито наши и у нашем језику) не разумеу, а камо ли у њој да не погреше, па ће сад кривица свију таки погрешака у књигама, које се тамо узаштампају, пасти на правитељство, или, управо рећи, на В. Св. И тако ћете место славе, којој би се од типографије по правди надати могли, без невоље добити срамоту. — |

8.) Ако В. Св. станете слушати савете таки „родољубаца,“ неће они бити задовољни ни с том ортографијом, што сте је ви сад одредили; а по том, примичући мало по мало, прећи ће с ортографије на језик и т. д.

4.) Ортографију моју ја нити сам начинио коме уз пркос, нити с том надеждом, да се прими и да буде општа у народу, него напишавши на њу пишући Орпеку Граматику и рјечник, тео сам показати, кака би ортографија управо за наш језик, према својству његовом, требала. Једина је награда моја, којој сам се за то надао била ова, да учени и у овом послу вешти људи, после смрти моје кажу, да сам ја мој посао разумевао. Како год што сам био онда, тако сам и сад за цело уверен, да ће сви паметни људи како у Бечу и у Џетербургу, тако и у Лондону иу Шаризу и на свакоме другом месту признати, не само да је ова моја ортографија за СОрпеки језик правилнија од свију остали начина нашега писања, пего да је правилнија и паметнија од ортографија свију народа и језика Европејски; а што ја за њу овака гоненија трпим, ни том се не треба чудити: од како је овај свет постао, до сада, свагда је на њему било више људи луди него паметни, а завист и злоба и приватни интерес сила пута п паметна човека залуде, те говори и ради против свога рачуна. —

5.) Што се тиче Стешћеве књиге, по моме мњенију, она (премда је сама по себи врло добра и за списатеља њена славна) за сад тамо никако није за штампање, макар се у свакој речи пометали јерови и на крају и у среди и из почетка; нити се ја могу начудити, какав је цензор њу први