Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 169

воту), а ја једнако говорим, да то ни једно није истина, него да сам с допуштењем Њиове Овјетлости дошао к својој Фамилији; и желио би сам, да свагда тако и још љепше што (ва, Њиову Свјетлост) могу говорити и доказати; али ако ме сад овако болесна оставите, те станем продавати женске аљине и друге потребне ствари, и овуда код пријатеља и код непријатеља помоћи тражити, онда ће се већ виђети, шта је, макар ја како ћутио или шта говорпо. —

Не знам, шта би вам још о себи писао, већ ако, да ми је здравље сваки дан горе, тако, да сам ова писма једва написао. Чини ми се, нигда више нећу бити ни онако здрав, као што сам љетос био; зато гледајте што брже не би сте ли ме отуда каким писмом утјешили“ п мало повратили, које очекујући, као озебао сунца, и за које вас молећи, п препоручујући се вашој дојакошњој пријатељској љубави, с пстиним високопочитанијем јесам

у Земуну 81. Окт. 881.

Ваш покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

|Споља :] Високоблагородному Господару Василију Поповићу, старјешини наије Пожешке и пр. у Крагујевцу.

[Ориг Вуков концепат у арх. С. К. Академије бр. 1394

62.

Високоблагородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

Већ има десет дана како сам имао чест примити ваше високопочитајемо писмо од 20. о. м. Свако ме ваше дојакошње писмо обрадовало, ово ме неисказано ожалостило, видећи из

1 У концепту било још: да презимим ову зиму (а то ће морати бити скоро, јер оно мало, што ми је за прошавше двије године од плате и од руске пензије преко моји тамошњи и овђе домашњи трошкова претекло, дао сам на исплату којекаки стари дугова, тако, да сад нити имам једне крајцаре, нити сам ишта за жену преправио, а трећина од пензије доћи ће ми чак на концу мјесеца Февруарија).

2 Од: чини мисе... додато са стране, а место тога било у концепту: обадва овдашња доктора (Врндић и Валикони) лијечили су ме узалуд, сад ћу питали и Миназа; који је ономадње дошао; али ми.