Vukova prepiska. Knj. 4

ТОВАП МОСТАРСКИ 188.

тарђ, тако му здравла нфговога. Неће онљ мени но роду моме задужбину учинити. Кадљ самљ уверанљ, да вама, Вуче, брате моћ, добро рода тврђе на срцу лежи, него п коме на свету палуђеру, ни самљ се задржати могао, да вама, а преко вас, п Тосподину Копнтару не досадњуемљ, п не набапвамљ, за ове амбарове и крумпире. Опростите ми, бранко ! Тешко мени и до Бога мога! та н знадемљ, да ће мене збогљ ове кнђиге кол ми е толику бригу задала, неки, те неки прогонити. Но а самљ се на такве муке 1ошљ одавно спремио, па садљ смотреннмљ окомљ гледимљ на милни намљ остатакљ: коп ће варљ тада труде п твое и мое припавити, кадљ насљ црна земла покривала буде. С Богомљ брате.

Јов. П. Мостаректи. Опростите Џетровићу за Агатона.

[Ориг. у арх. 60. К. Академије бр. 3089]

Брате!

Ракићљ полази у Бечђ: та гршота бн бнло, да вамљ што по нђму непишемљ. Мени е чисто и срамно и тешко: што се збогђ спротинђе, не мого на ваше кнђигу пренумерирати. Нив то немарностђ мол, што ми имена медђ пренумерантима, ненађосте, него е, иданљ, удо и горко сиромаштво. Кадљ кого краћцару, крваво, стечемљ п зглавимђ; незнамљ кудђ ћу пре сљ номе! Толике су у мене неволђ, толики иди: коп ме већ изедоше. Ако бин се на ко кнљигу пренамерирао, на песме би заиста, п збогљ мога брата, Тимотић, кош бн ве, безавлено стадо чувавоћи читао безпрестаниа, лли младежљ и старежљ изљ нђ поучавао.

да мое презиме, Мостарскш, као премило мени име мом старн, коп су пзљ Мостара, пре сто година, амо прегрили, ево садђ самђ трон рекурипрао: шта ће се сустигндти, одписаћу вамљ, и збогђ прелепогљ печата.

Мени се чини, да самљ у пређашнђемљ момљ писму васђ покорно молио: да ми преко милостивогљ Г-дина Копнтара,