Vukova prepiska. Knj. 6

МАРИЈА поповит (милутиновићка)

случају нљешто ууимље, особито од дугачкогђ до нљега стоетђег слога).

Отран. 11-та питанђ хако се војеју ови особни знаци, М колико и зе у реду трећем будући да наш језик јошт досад писменицу своју на свјет издану ВИДИТИ жели + (примђча. “ онда кад 1е ово писано)

на страни 58-оп Продужнља има у 4-ом реду речљ Диалекту + (примђчан. ж диалект начин говоренђа

на стр. 69-од у Песми позпванље Пролећа у 5-о1 строфи, стиху дретомђљ „снег“ # (прим. У иначе снлег)

на стр. “д-од у строфи ђ-оћ стиху О-ом Бахусђ # (прим. значи вино)

на страни 78-оД у Песми Слава Лљубве по Биргеру. таки кодљ прве речи Припћва, 1. 6. Џутра ит. д. стоп звездица, а примћ. (Ова шесма, битђе многом читателђу неразумителан сбог нагатвиванђа Митологиски, но латше ми је ну овде поставити, нешште толико труда, колико ме труда стао нђен превод)

на ст. у истоп песми Стиху 58-ом „стаз = (прим, значи) стај или стаја. такоћерђ у истом песми у 158-ом Стиху стом „Оштра дјево “ (грим. “ Паг зраг5о сар ууасла согпца сегу1. Она 1е (Диана) тако лђута била, даје Актеона, што ју 1е пзненада голу смотрио, претворила у јелена. Тако вели Овид. (Хес та Боша рег рћшипа, пега уба, Га рђагећгаћа Тет бит забаја Глапе. Оза: Мебатоог: Г, Ш. у. 950.) но немогу да разајвјнам ели она речђ добро написата „забаћа“ или би валђало Фааја. Мастло в врло бледо, а има неко блато, по нфму. тоћете ви наиболђ знали.

У истод Песми 200-ом Отиху. Адонида # (прим. “ Ола. Мегатоотрћ: Тр: 10. #ађ: пи.

У исто Џес: 285-о Отиху Нђу све птице појем “ (прим: ја полем болље наодим него попом)

у истоћ Пе: 949. Стихљ што од кралђа # (прим. Пупавац разумлевасе. Оз1д. Мебатотрћ: Шшђ: 6.

У истоб П. 249. стони. Појци јатом роду шене = (прим. Роду шене, или Шенородној, или из шене родљеној, или Афродити, све то значи колико Венери. Митолог:)

Ово в све, ако за добро наћете, изволите и ово штампати, ја мислим да кварити неће. ја се 10шљ овописајоћи смеем, кад