Vukova prepiska. Knj. 7

Њ– 25

вук поповић

равало у дочеку приказало. 90-г кренуо е из Котора са свом својом свитом: протођаконом, капеланом, куваром, момчићем п протом да! и обишао е торно страну Грбли, Поборе, Браиће п Паштровиће до уочи Мале Госпођине, а на Госпођин дан служто в наппре у Будви, и едног калуђера из Прасквице поставјо игумном. 10-г Септ: крене из Будве и удари кроз донђ двје Кнежине Грбалђске, Кртоле п Луштицу, и 14-7 послје подне дође у Рисан и сиотри дан у недђло служло е летурђио другу. 16-гЂ отиде на Леденице па у Кривоште, пз Кривош преко планине те на Убле, с Убала сађе у Морин», овдђ в два дана тешко уморан чујоћи се отпочинуо, а трећи по мору пође у Јошицу а у недђло на 22. у Бјели рекао 6 летурђио трећу. За ову био в одљ исте Блеллна молћн, и говори се да су му 12 талера дали. Послав ишао е редом кроз Новска села и 80-г истог Сеп: недђла, у Савини слулло 6 летурђио четверту. У манастиру е стало четири дана, и послје обђда врати се у Котор, и узгред сврапо ве у Оравац, а на Томин дан служову Котору, п по служби освето е на гроблф темелђ за нову капелу, и обћдђ му 6 у кући црковнои справило обштество, и за труд даровало 12 жуте мамарлја. Истина да у путу великје дарова нје имао, али нје ништа ни трошпо, свуда в на трошак народнђи послужен и чашћен 610, само Котору с" протом не знам какав е рачун учинјо за кућу ело. Проповђдао ве у сва места сверху О: Троице, штеднђ освете, и народу препоручивао за српске школе. Калуђере попове зоначкее прочешлио, и пороке, чутоћи их од проте авно е сваком сваког погађао. Нарави в заиста немиле и оштре, а срца може бити да в и милостива, тек овдје задао 6 страх многјем свештеницима. Ком су се знали пред нљим претварати, п код су се нђговоме капелану и проти с новцима препоручили, тех е с црвенјем пасом опасао, као што су ови: Калуђер из Прасквице, поп из Кртола, и млади едан из Топле. 4 до душе нзесамђ до ове подлости хоћео доћи. Рекао в у разговору Лесу Паџреници, тео самђ и Вуколу наградити, али Вукола в лмотит, и неда се поправити. Мене в позвао одмах кад е дошао, пи питао ме шта ми в с' протом те неговоримо. И сам му одговорјо да а с' нљим немам ништа. Тада он брекну имаш, но казул шта ти ве учинјо. 4 му тада открјем све: како прото хоће под нђгове и капеланове ноге да ме баца, Празником да му чиним у цркви од ђакона; Да с леве стране нђгова капелана идем и стоим; крап од одежде у лили преко

~

а 2 а