Za čast američkog Srpstva
Ми нисмо у стању то учинити, а да не доводимо у врло тугаљив положај г. пп. М. Прибићевића, што нам код овог разговора, не пада ни на крај памети.
Ми хоћемо да утврдимо само следеће чињенице, о којима се данас, хтело не хтело, мора водити рачуна:
Захваљујући овом и оваквом “родољубивом труду“ г. пп. М. Прибићевића, ово питање, питање о сједињењу (Савеза Слоге, прешло је у царство параграфа криминалнога законика.
На овом питању има сада да се реше и ова ситна питања: Да ли је Проф. ПЏупин крао прилоге за српску ратну сирочад" Да ли је проф. Џупин подваљивао српској влади са папирнатим ђоновима» Да ли г. пп. М. Прибићевић нма права да на овако леп и 'шесан“ начин подиже углед званичним престав ницима Краљевине Србијег Да ли се југословенски покрет, код толиког другог посла може упрезати и у колица овакве странчарске политике 2
И тако даље... И тако ближе.
А поврх свега тога, ако се не |
варамо, чланство Савеза Слоге има права да пита: на основу чега му се то, након толико година броба и испаштања, у кућу уноси угарак онда баш када је оно уредило своју кућу како царски ваља и требује и почело да живи мирним, тихим благословеним животом 2
Да, зашто се поступа тако са једном организацијом, која је по слала и овога пута скоро два
пута више добровољаца него Савез Србобранг
СРПСКИ ДНЕВНИК
5. јуна 1817. изашао је у Српском Дневннку, под пасловом
"Напред за Шрилип", један у--
водни чланак који преносимо овде:.
"Из Сан Франциска, Окланда. и околине, како накнадно јављају Јадран и Српски Глас-
ник' отишло је око две стотине
оваквих родољуба (у почетку чланка јављено је опроштајно писмо г. П. А. ћоровића из Сан Франциска) : Срба и Хрвата.
“Речити апели нашег народ“.
ног хероја Прибићевића нашли
су складна одјека код наше лепе ·
калифорнијске младости. То је,
у осталом, био случај свуда где је г. Прибићевић лично долазио. у додир са нашим младићима.
Нарочито у последње време, ка- |
да је он почео непосредно говорити о том да је сада главна родољубива дужност да се иде на бојно поље — када је други, спо реднији посао, остављен ка стра ну. Овај леп одзив наше младости у Калифорнији најбољи је доказ за то. Има нешто и у народним пословима што потврђује стару истину — да ковач треба да кује, шавац да шије, орач да оре; и тако даље, да не преводимо дословце једну отрцану немачку пословицу. Када г. Прибићевић говори као војник, отвара се срце синова старих хајдука и ускока — јер зна да пред њим стоји јунак.
ж
па