Za čast američkog Srpstva

Ми нисмо у стању то учинити, а да не доводимо у врло тугаљив положај г. пп. М. Прибићевића, што нам код овог разговора, не пада ни на крај памети.

Ми хоћемо да утврдимо само следеће чињенице, о којима се данас, хтело не хтело, мора водити рачуна:

Захваљујући овом и оваквом “родољубивом труду“ г. пп. М. Прибићевића, ово питање, питање о сједињењу (Савеза Слоге, прешло је у царство параграфа криминалнога законика.

На овом питању има сада да се реше и ова ситна питања: Да ли је Проф. ПЏупин крао прилоге за српску ратну сирочад" Да ли је проф. Џупин подваљивао српској влади са папирнатим ђоновима» Да ли г. пп. М. Прибићевић нма права да на овако леп и 'шесан“ начин подиже углед званичним престав ницима Краљевине Србијег Да ли се југословенски покрет, код толиког другог посла може упрезати и у колица овакве странчарске политике 2

И тако даље... И тако ближе.

А поврх свега тога, ако се не |

варамо, чланство Савеза Слоге има права да пита: на основу чега му се то, након толико година броба и испаштања, у кућу уноси угарак онда баш када је оно уредило своју кућу како царски ваља и требује и почело да живи мирним, тихим благословеним животом 2

Да, зашто се поступа тако са једном организацијом, која је по слала и овога пута скоро два

пута више добровољаца него Савез Србобранг

СРПСКИ ДНЕВНИК

5. јуна 1817. изашао је у Српском Дневннку, под пасловом

"Напред за Шрилип", један у--

водни чланак који преносимо овде:.

"Из Сан Франциска, Окланда. и околине, како накнадно јављају Јадран и Српски Глас-

ник' отишло је око две стотине

оваквих родољуба (у почетку чланка јављено је опроштајно писмо г. П. А. ћоровића из Сан Франциска) : Срба и Хрвата.

“Речити апели нашег народ“.

ног хероја Прибићевића нашли

су складна одјека код наше лепе ·

калифорнијске младости. То је,

у осталом, био случај свуда где је г. Прибићевић лично долазио. у додир са нашим младићима.

Нарочито у последње време, ка- |

да је он почео непосредно говорити о том да је сада главна родољубива дужност да се иде на бојно поље — када је други, спо реднији посао, остављен ка стра ну. Овај леп одзив наше младости у Калифорнији најбољи је доказ за то. Има нешто и у народним пословима што потврђује стару истину — да ковач треба да кује, шавац да шије, орач да оре; и тако даље, да не преводимо дословце једну отрцану немачку пословицу. Када г. Прибићевић говори као војник, отвара се срце синова старих хајдука и ускока — јер зна да пред њим стоји јунак.

па