Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

138

5 10. Наследно право.

Наследно право је врло слабо регулисано у ДЗ. „Мада је јасно да се дешавало много више наследстава него зло"чина, ДЗ доноси из наследног права само две мрвице чисто изнимног значаја“) каже др. Доленц. Ово су чл. 41 и 48, који говоре само о наследству ађ штечјајо у властеоским породицама. О наслеђивању по тестаменту нема ни речи. У ДЗ не спомиње се нигде реч завештај (!ејатегит).“) Без сумње, не значи то да су тестаменти били непознати у Душановој царевини, или да су сва питања наследства била регулисана по неком „словенском обичајном“ праву.

Од времена покрштавања Словена сматра се да питања "о наследству спадају у делокруг цркве.) Ово се тиче и наследства по завештају и наследства по закону. Већ у најстаријем споменику руског права, у уговору с Византијом г. 911, под трчким утицајем регулишу се питања о наследству рег !езтаапепшшт и ађ шиезгајо.“) Најстарији руски тестаменти сачувани «су из г. 1147 и 12877) Од г. 1328 и доцније сачуван је непрекидни низ завештаја руских владара и других кнезова.

Нису нам сачувани српски тестаменти пре Душанова доба, али морали су већ постојати, као уопштеи у Русији и на Балкану. У Далмацији познати су тестаменти већ од Х века, од ХИЛ века они примају редован нотарски облик.) У Котору и у Дубровачкој области налазимо још у ХМ веку на трагове истарог византијског утицаја (у изразу ершторг: за извршиоце тестамента).) У статуту града Будве из Душанова доба много

се говори о наследству и нарочито о тестаментима (чл. 166 161, 212,.252, 276, 291).

5 М. Рогепс, о. с. 106. 8) К, Јиречек, Ист. Срба Ш, 143; РОоепс, о. с. 117.

%) У Русији устав Св. Владимира (Х/ в2) оставља цркви решавање партица кад „братњи или дђти тажутњ о заднишо“. По мишљењу Неволина, јасно је „да од ХТУ в. и до Петра Великог парнице о наследству спадају у делокруг духовне власти“. (К. Неволинљ, Ист. росс. гражд. зак. 1], 289).

%) О грчком утицају у тим одредбама говори подробно 8. Сергљевич5. Лекши, 181 сл.

5) Тестамент Антонија Римљанина г. 1147 и два тестамента в. кн. Вла„димира Волинског.

8) 5ијНау, Пе дат. Риуаћикипае, 130—186. 7) Ерпгорг— 5726. Сатат, с. 183; прштропи — тест. г. 1392. (Од. Сп. 178).