Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

134

Врло је вероватно да су Срби-сељаци већим делом живели у задругама, у којим прелаз наследства одређује се по обичајном праву. Ипак виши сталежи: грађани и трговци, властела, духовна лица и сам владар постепено прилазе начелима индивидуализма византијског права.

Ова су начела постала позната Србима из Светосавског превода Номоканона. „Закон Градски“ (Ргосћтоп) подробно говори о наследном праву у гл. 21 (о завђтб самовластнвгхђ), 92 (о завђтђ соушцихђ подђ властло родителђ своихђ), 23 (0 прђврашценји завђта = де апагтанопе (езашеп!), 29 (0: кодикеллћ, рекше о испелнеенји завђта), 30 (о наслбдницђбхб), 32 (о раздбђлкеши = де Рајафа), 33 (о отмешценнхњ от наслђдја = де ехћегед фи), 35 (де Јесанз = о дарђхђ дакембхђ ВБ завђте или вђ животе или по смрљти), 36 (о приставницђбхђ) и 37 (о томђ, когда подобаветђ заимодавцбмђ потезати наслбдники скончавшихђ се).)

Ове многобројне одредбе утицале су без сумње помоћу цркве да унесу нова' схватање о наследству између Срба. Тај је утицај морао бити нарочито јак у јужним крајевима, који су у ХИ! веку били део Византијске царевине.“) Скопска повеља г. 1300 показује да краљ Милутин ништа не мења у наследним односима затеченим од византијског доба.“)

У Синтагми Матије Властара налазимо опет многобројне одредбе о наследном праву, које претежним делом понављају Прохирон с неким допунама из доцнијих векова. Редактори СС сачували су већи део ових одредаба; ипак су нешто избрисали или променили. Треба да ову грађу претресемо.

1. Наслеђивање По закону. Што се тиче наслеђивања аб 1ајезтајо, византијско право (у Прохирону и у Василикама) стоји у главноме на начелима Јустинијанова права. Ипак се види тежња да се ограничи безусловно право даљих когната на наследство. Оно се ограничава обично у корист цркве. Тако је цар Константин Порфирогенет наредио да се, у случају да нема директних наследника, '/; део заоставштине даје цркви

5 Гласник 2 од. МИ, стр. 78—118.

2) Преписка архиеп. Димитрија Хоматијана даје тачне доказе да је црквени суд решавао парнице око наследства у Скопској области почетком ХИ века. 11. Никово. Матернали, 11—15.

5) Сол. Од. Сп. 72, 75, 80.