Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

185

за душу (ее Фоусжу). Г. 1805 синодско решење (утврђено од цара Андроника [1) потврђује да се из наследства зависних сељака :/, даје цркви за душу, друга '/; — господару, и само "остала :/, — наследницима.) У случају да нема наследника, заоставштина дели се између господара и цркве. Други закључак истог сабора г. 1305 наређује да у случају смрти непунолетног који је већ наследио једног умрлог родитеља, заоставштина дели се на 3 дела: '/, — осталом родитељу, 'Љ — родитељима умрлог родитеља и '/; — цркви. Овај закључак односи се на свако наследство без разлике сталежа.)

С друге стране, видимо тежњу да се наслеђивање ограничи 6 или 8 степеном сродства. Колебање између би 8 степена решава се у последњим вековима византијског царства у корист 8 степена, којим се завршује круг наследника ађ шезјајо 3) Не прави се разлика између мушких и женских у праву наслеђивања. Већи део одредаба о наследству скупљен је у Властаревој Синтагми у једну главу К—12. Пер; жАпроуон!ис. Ту су скупљени закони о наслеђивању и по завештају и без завештаја. Редактори СС. запазили су овај недостатак система и поделили ту главу у троје: СС. К—4. О наслљдствованш, К—5 и К—6. У првој налазе се све најважније одредбе о наслеђивању ађ штезјајо. Редактори СС. избрисали су само једну одредбу (Ргосћ. ХХХ, 8), али додали су 12 наслова законик и пренели у ову главу одредбу из 20 Новеље цара Лава Философа (из гл. [—5) о наслеђивању прикије и. „подлога“ (75 ољевоћоу“) У гл. К—4 Скраћене Синтагме налазе се дакле све најважније одредбе византијског права о наслебивању ађ 1теезјајо сродника у правој и побочној линији.

5) Хасћ. безсћ. 109—118; уп. Јиз Ог-Кот. ЈП, стр. 680.

2 И Руска Правда (у чл. 108—105 Кар. бави се питањима наслеђивања аб шесјајо и одређује у том случају један део заоставштине цркви „по души“. Ово је без сумње утицај византијског права. уп. И. Максимепко, Опвиљ критич. изелђдованји о Русскои Правдђ. 1. Харвк. 1914 и Е. Черноусовг. Кљ вопросу о вланји виз. права. Виз. Обозр. !! (1916), стр. 303—822.

3) Хасћ. безећ, р. 119; уп. Пери, ШМ, 9 (==- Дасћ. Јиз Ог. — Кот. , 257); Нагшеп. М, 8, 17 и Влашки Законик г. 1817.

8) У изд. Нов. стр. 511.

5) СС. К—4 = Ргосћ. ХХХ, 2; 15. 4: 15, 5; 15. 7; 15. 8; 6. 9; Ргосћ, МТ; 1; Ргосћ. ХХХ, 10; буп. Ваз, ХХХП, 2; Напп. У, 8, 67; Ргосћ. ХХХ, 11 е! 125 45. 19; Ргосћ. 1Х, 9; Мом, 20 Сеоп; Моу. Апдгоша | а. 1306.