Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

136

Овде је и читава наведена Новела цара Андроника Ш; нема само одредбе о ограничењу степена наслеђивања сродника у побочним линијама.

После овога можемо разумети, одакле се јављају у ДЗ. г. 1349 чл. 41 и 48. И један и други додирују само наслеђивање у властеоском сталежу. Властели је зајамчено право да се властеоска баштина може наследити и од сродника у побочним линијама. Ако властелин нема деце, ово „пуста“ баштина није „одумртна“,) него прелази у наследство „до трећег братучеда“. Треће братучедо — то је тоа абејоос, израз византијског права, који се налази само у Властаревој Синтагми.“) Он означује тачно осми степео сродства! Дакле цар Душан узаконио је за властепу онај ред наслеђивања, који је био уобичајен у Византији последњих векова. Празнина Властареве Синтагме попуњена је помоћу византијског обичајног права у чл. 41 ДЗ.

Чл. 48 ДЗ врло је интересантан као компромис између разних правних система. У првом ставу дефинише се без сумње један старински обичај, који подсећа још на дружинске односе,“) Коњ и оружије умрлог властелина враћају се владару, јер је некад од владара властелин бојну опрему добијао. Овај обичај познат је још у ХМ! веку у области влашког права.“) Ипак остала опрема властелина остаје по чл. 48 ДЗ. већ у наследство његовој породици, мада имамо податке да је баш

ђ) „Одумртна баштина“ прелази на господара; уп. „водбница Кранмирова одумртвна“ коју цар Душан поклања Лесновском манастиру. /108. Зак. Сп. 678. У повељи босанског краља Стјепана Остоје г. 1400 спомињу се „ис третине дио одумртни“ и „од третине третина“. Значи ли то да је Босни ХАУ века било познато начело Новеле цара Андроника г. 13052 :0. 322.

2) ПС. В—8. (изд. ов. 133) = СС. В -2 (изд. Флор. Прил. 155). Последњи степен забрањеног брака поклапа се са последњим степеном права на наслеђивање. Ргосћтоп зна за забрану брака само у 6 степену сродства (дизевабе Хо, Ргосћ. МИ, 4 = вшорми братучеди). Гласник 2 од. УП, стр. 59.

8) Уп. Ф. Тарановски, Душ. Зак. стр. 7.

+) У статуту Фогарашких Влаха у Ердељу) г. 1508: „Сопзпешт ега! рпиз, даиод ђоуаго уНат сјацдепз, едишт зеЏавшт сшт ћБазја сазгеЏапо Фаге соасјив КИф 5: мего едио аеНсјеђај ебат едишт Фаге рго Тр5о оропеђа!“. Кадфес, Мајач, р. 197. Исто право припада и Влашком војводи. Вогаап, Агсћ. зјаг. РАИ. ХХМТ (1904) р. 102. Слично. томе и Мукачевски каштелан добија из заоставштине умрлог „кнеза“ влашког— једно теле од три године. Кааес, _ ћ, р. 481.