Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

138

124 Фоджбоо. Преводиоци ПС обратили су доста пажње на ове главе: ово се види из тога што су у прегледу садржине додали глосе појединим насловима.“)

Интересантно је да су редактори СС. потпуно избрисали обе главе о форми тестамента (4—4 и К— 988), избрисали су и главу О легитимном делу (фалкидији Ф—1). Не можемо мислити да би ове одредбе биле сасвим непотребне Душановој царевини, нарочито у њезином грчком делу. Вероватно ово је знак да су редактори СС потпуно остављали у делокругу цркве писање и редиговање тестамената, и да су сматрале одредбе о томе као непотребне за царске судије. Ово је јак доказ да је СС рађена ради царског суда. Што се тиче одредаба о изузимању од наслеђа, њима су редактори СС поклонили више пажње. Чак су једну главу ПС. К—12 поделили у три. (СС: К—А, К—5 и К— 6). Тиме су издвојили као засебне, главу о изузимању десценданата (К— 0. О из_ ганеаемих от наслљота стнову) и главу о изузимању асцендената (К—6. О изганваемихђ от наслљота родишелљ). У једној налазе се све 14 кривица асцендената, које су по Нов. 115 Јустинијана основи за изузимање од наслеђа. Због своје везе са кривичним правом ове су главе ушле у СС, као обавезне за царске судије. Треба споменути да су ове уредбе Јустинијанове Новеле биле у Средњем Веку рецитиране по читавој Европи,з) да су например ушле у Пољички Статут г. 1440. 5)

То су одредбе СС. о наследству по тестаменту. Можемо додати да превод Синтагме познаје српске изразе за тестамент. То су завкшанје“) или закктњо). Ипак исте речи речи могу да означавају и сваки завет у опште,“) Због тога се српски превод радо служи и грчком речи днатакск (дитто с) као тачним

1) Тако гл. 4А—4 носи у тексту ПС наслов: О завђцани, а у прегледу: О зављтњ, рекше дгатакси, К—38 у тексту: О кодиккелћ, у преглелу: О кодишњхе, рекше о дјатаксрхр, тл. Ф—1 у тексту: О фалкидји, у прегледу: О фалкидш, сирњче законђ 0 наследницљхв и легашарехђ.

з) Уп. Јоћ. Мекве!, Гле ЈизНтатзсћеп Епгетипрзетипде, 1910 (приказ 1. Комета у Хећасћг. Мг уега!. Кесиезу. ХХШ, 472—478).

5) Закон од синов и отац, чл. 492 (281) Моп. РазЕ-јиг. 1М, р. 57.

+ СС. к—4, 11 и 12; СС. Кк—5, 14; СС. К—6, 1 = дидухл (иЗД. Нов. 215, 217, 344, 347).

5) СС. А—1; СС. К—5, 14; СС. К—6,5 = жодтђип (изд. 1106. 59, 344, 347.)

6) изд. Нов. стр. 6 (завђшане = Жалолџс и стр. 16 (исто = деобе.