Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

189

изразом за тестамент“) И ЗЈ, кад спомиње тестамент у чл. 2. служи се истим изразом Матаксн.“) ДЗ нема никаквих засебних наредаба о наслеђивању по тестаменту. Исто као и СС, ДЗ оставља ову грану права у делокругу цркве.

Не можемо мислити да би тестаменти били непознати у Душановој држави. Одредбе ДЗ и баштинских повеља које говоре о пуном праву својине властелина, спомињу и право“ тестирања у изразима „за душу отдати“ (чл. 40 ДЗ) и „за душу подђ црБквђ записати«““) Баштинска повеља г. 1428—1429 још тачније дефинише право челника Радича да баштину „по своди сбмрБти кому шо усхок»е остави, записавши му у свои дјатасђ,. или своему дђтету или кому от своих сБродникђ или цркви приложити“.“) Исту слободу тестирања има и вел. логофет Стефан по повељи босанског краља г. 1458, којом се потврђује правни ред за време последњег деспота српског.) Али и: пре Душана из кратких записа Тетовског манастира видимо“ како поједини сељаци записују своје земље манастиру „за гробђ свои и за душу“ кад немају „породи“ и чак кад имају“ мушку децу.) Римско-византијска схватања о располагању својином по тестаменту утичу на Србе разних сталежа у ХМ и ХМ веку, мада је вероватно велики део заоставштина остајао у неподељеном задружном власништву.)

Редакција Душанова Законодавства ХУП века сачувала је готово без сваких промена све одредбе СС. а наслеђивању без тестамента (као чл. 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65 С КАЈи. сачувала је и извод из Новеле г. 1306 цара Андроника (чл. 66-

7) Изд. Нов. стр. 28 (о дтатаксехњ законђ), 59 (=<С. А—1) завбцевати с>, рекше дитатаксати (= ди деодол) и 217 (даатакси, рекше завђшанје).

8) чл. 2 3Ј говори о кривици писца тестамента (ово се види из речи:: оставлгамБ что).

8) Соловјев, Од. Спом. повеље г. 1350 и 1357, стр. 151 и 160. Слобода. располагања баштином у чл: 40 ДЗ позива се на византијски правни ред.

%) Нов. Зак. Сп. стр. 334 и 386.

5) Нов. Зак. Сп. 344—8345.

9) Од. Сп, стр. 131—132; у Скопској повељи г. 1300 чл, 24 (гр.стр. 78).

7) Сачувани тестаменти Срба-сељака из Дубровачке околине, изобласти утицаја римског права показују индивидуално располагање. својином;

чак случајеве ексхередације мушкараца и преноса наследства на ћерку. Од. Спом. стр. 177, 225 и 227.