Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

140

и 67 ЗКЈ) и одредбе 115 Новеле Јуст. о ексхередацији деце (чл. 68 ЗКЈ) и родитеља (чл. 69 ЗКЈ). Рађена под окриљем цркве, ова прерада тежила је да сачува све византијске одредбе о наследном праву.)

ГЛАВА 1Х.

Кривично право у Душановом законодавству.

Општи део. — 1. Кривично дело.

«7. Појам кривичног дела. Већ у правним споменицима пре Душанова доба налазе се многобројни изрази за кривично дело. Ови се изрази разликују међу собом, јер полазе са разних гледишта на суштину кривичног дела. Примитивно гледиште словенског права обраћа пажњу на противправност у материјалном смислу, схвата кривичну радњу као напад "на животне интересе појединаца или друштва.) Зато су најстарији изрази српског права „овида“ 3) „зло“ =) „крнкина“5) Кривично дело може чак и да се зове именом своје последице, напр. „крв“;“) који назив означује и материјалну последицу кривичног дела, и само кривично дело, и глобу. Иста три значења има и прастари израз „кражда“.7)

Ипак у најстаријим споменицима српског права налазимо и друго гледиште, које процењује противправност кривичне радње у формалном смислу, као преступ извесне државне норме (или моралне заповести). Вероватно је ово гледиште примљено из више развијеног византијског права, нарочито

5. О утицају цркве на форму тестамента (диатик = ддуђхт) код Бугара, в. С. Бобчевљ, Римско и виз. право, стр. 84—85.

2) Уп. 7. Живановић, Основи, Општи део. 5 33; ЈУ. Матуз!отовег, Зегђ. ргазуо Кагпе, 5!г. 448.

3) Повеља Св. Саве г. 1283 (Нов. Зак. Сп. 576),

+. Уговори с Дубровником г. 1215 (Нов. :ђ. 137), г. 1240, 1254, 1849 (6. 146, 151, 169 = Од. Сп. 34, 35, 45, 46, 145.

5) зло, зледк — у угов. г. 1189—1254 (Од. Ст.'6,27,31,41, 44, 49, 107).

5) Уговори с Дубр. 1302 и 1349, 15. 85, 146.

7) Повеље г. 1300, 1302, 1320, 1330, 1348. (6. 78, 81, 85, 104, 115, 141, "иакеетк, пакостити — у угов. с Дубр. 1205 (5. 15, 16, 80, 38, 45, 81, 111).