Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

141

под утицајем православне цркве. Свака непослушност закону (божанском или световном) мора да буде кажњена. Почетком Ж века наилазимо већ на појам „дрљстушленике“, „прљетупити“) У Жичкој повељи г. 1220 (која је заједничко дело Св. Саве и Стефана Првовенчаног) кривична дела против. брачног права дефинишу се као „пркступаениње закона“;2). противправна је радња она која се врши „пркз-законк“ (сопта Јевет).5) „Преступити, преслушати, пречути, претворити, потворити“ неку норму права — то је обична дефиниција кажњиве радње у повељама ХШ—ХТУ века.“)- Ипак није правничка терминологија сасвим устаљена, употребљавају се и (више наведени) стари изрази, чак и неопредељени изрази, као. „велико дбло“.)

ДЗ. г. 1349 у већини случајева процењује кривично дело у формалном смислу. Он види противправност у сваком дреступу против закона (дрљешупив — чл. 4 ДЗ, прљиое законљ — чл. 34, прљслуша — 129, 136, 148, прљзе закоњњ чл. 68, 139, 142, 187). Ипак на многим местима служи се ДЗ и изразом „зло“, „зло учинити“ (чл. 57, 58, 71, 106, 139, 157, 158, 175). Каткад говори о појединим врстама кривичних дела не генералишући их, (гуса — чл. 126, 149, 158, 160, краћа чл. 149, 158, шашба — чл. 145, најезда — чл. 101 и др.) каткад генералише у доста неодређеним. појмовима, као „велико и мало дело“ (чл. 151, 161, 181) или „длегљ“ (чл. 4, 12, 89, 101, 103, 151, 188). Ови последњи изрази могу да се односе и на кривичну и на грађанску парницу.

Интересантан је ипак један израз ДЗ, у коме преовлађује формално гледиште — то је „свгркшенре“ (чл. 5, 51, 52). Кривично дело сматра се као грех (иако је то у чл. 52 злочин против државе), као преступ не само световне, него и божанске заповести. Ово је гледиште чисто византијско. У Византији немамо тачне разлике између световног и црквеног

1) Први пуг у уговору с Дубр. 1214 г. (Од. Сп. 16).

2) Чл. 18, 19. (. 21) „сито страшнуло заповбдв прбступаве“.

8) Чл. 28 (б. 28).

%) Прљетупшти — ЋЂ. 16, 21, 28, 45, 46, 105, прљелушати (= прљђчаоти) — Гђ. 83, 84, 167, прљшворшти — ђ. 107, 154, порећи—Ђ. 108, 109, 154, потворшти — 15. 27, 88, 89, 105, 106, 120. 127, 130, 132, 143—144, 150,. 156-—157, 159, 161, 166—148 егс,

>) Аранђ, повеља 1348 г. (. 189).