Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

142

"права, сви световни закони сматрају се за „'ерог жог бејог убјо:“ 7) ЧСваки злочин против државе је и грех против Бога. Исто гледиште налазимо и у пратиоцу ДЗ — у Синтагми. У срп-ском преводу ПС. налази се реч „се керкшениве“ као дефиниција греха (= срастјиж“) уп. грђхб == драстис) и као дефиниција злочина против државе (ходоскос, стр. 129, 325, 523).")

Сад је нама разумљиво, зашто се у чл. 59 ДЗ каже „за невбру за всако сбгрбшенигке“. Зато што је ДЗ. у тесној вези «с СС, где се у гл. В—7 и 1—1 исто говори о невери као о сагре„шенију. Ово чисто византијско гледиште јавља се и у баштинуским повељама Душана и његових наследника, где се обично говори да се баштина може одузети само за неверу, „а ни за единое иное свгрбшениве“.“)

6 18. Кривично дело као лудост. Видели смо да у Душано"вом законодавству постоји неколико израза за појам кривичног „дела, у зависности од различитих тачака гледишта: кривина Еуж ти), скгрбшени»е (аивоттуио), законопрукстаплвеннев (лорауоша). Исте изразе можемо наћи иу односима српских владара с Дубровником : ту се кривично дело јавља као зло (ташт), кривина, бесправдиге, безозакониге (плипа).7) Ипак јавља сету и нарочита нианса: на три места квалификује се кривично дело као абдостк и кевзмите.5) Не можемо ни у ком случају тумачити сове изразе у садашњем смислу, као душевну поремећеност.7)

Византијско-српско право зна за стање душевне поремећености. Али је ово стање основ искључења подобности за виност, као и у садашњем кривичном праву. И по „Градском

1) Наслов Синтагме 1385 г., наслов Арменопулова Прохирона 1845 г., повеља цара Синише г. 1361 (Нов. Зак. Сп. 790).

2) Синт. изд, Нов. 110.

8) . 196, 129, 325, 528, уп. сегркшатн = паАатинеећу, 15. 129, 515, 522.

4) У- повељама г. 1350—1451, Нов. Зак. Сп. 305, 311, 314, 3857, 345.

5) Зло — у уговорима г. 1189—1254 (Сол., Од. Сп. 6, 27, 31, 41, 44); крнвнна — у уговорима 1215—1254 (6. 34, 35, 45, 145); весправдиве — уг. 1954 (6, 48); веззаконике — у писму 1417 г. (ф. 238—284).

5) У кога се обрђте лудђ отрокђ тере шо испакости,.. да сницу кривца — уг. 1802 (Њ. 85) Ако ке чловђкљ лудовалђ, нека му плет пати... И за лодости инђхњ педепсасмо... ако коке безумђе учини, нека плбт пати (Пуцић, 1,137 = Од. Сп. 233, 234). Ако чловбкњ кого лудоств или по неумљтелљству учини, да му плет пати. (ГТуцић, |, 140).

7) Уп. израз „луд“ у 5 53 Казн. Зак. (7. Живановић, Основи |, 250).