Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

143

Закону“ (Прохирону) и по Властаревој Синтагми ненстокен се (боју) и вЖКенолошњ се (рауџтиос, џолудџгуос) не одговара кривично ни за убиство.) – -

Међутим у наведеним случајевима из преписке с Дубровником (и г. 1302 и г. 1417) кривац је кажњив за своју лудост, тражи се да „његова пут пати“.>) Кривац не сматра се ту за душевно поремећеног, он је урачунљив; само се његово противзаконско дело сматра за неко „безумије“. Ова је квалификација заснована на библијском гледишту, које се испољава нарочито у књизи Премудрости Соломоновој. Сваки је закон — Божија установа, појава Божанске мудрости.) Сваки је мудрац праведан и правичан, док глупан обично греши и не поштује закон“) Безаконије је готово исто што и лудост, јер закон је не само гано зеспрга, него и одблесак футае зарепџае. Вршити кривично дело значи у исто време и грешити против Бога и грешити против разума (правити лудост).) Ипак кривац, који је злоупотребио своју слободну вољу, урачунљив је и кажњив и за грех против Бога и за своју „лудосш“ (Ф%рровфуу).

6. 2. Прошивправност кривичног дела и основи искључења прошивправносши. .

Византијско право стоји на другом гледишту него садашња теорија кривичног права, што се тиче основа искључења противправности.)

Јак утицај црквеног права води томе да и пристанак повређеног и самоповреда не искључују противправност радње,

ако је радња греховна.

5 ПС. Ф—8 = СС. Ф—4, 4 (изд. Новак. Синт. 528) = Ргосћ. ХХХЛХ. 80. 2) Види у горе наведеном цитату). ·

5) Добро је позната Душановим повељама Соломонова изрека : „Много (= премудрости») царие царствузотђ и силни правду пишутњ“, Од. Сп. 138, уп Прем. ХП, 16. Е

+) Напр. „Безумнику мило је чинити зло, а разуман човјек држи се мудрости“. Приче Сол. Х, 28.

=) Кад је син Давидов Амнон хтео да учини тежак Злочин родооскврњења својом сестром Тамаром, ова му одговори: „Не брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини тога безумља (7ђу Феоросђупу). Куда бих ја са срамотом мојом, а ти би био један од безумних у Израиљу“ (#15 267 Форбуоу) П књ. Самушлова Х1П, 12. (у преводу 6. Даничића не"тачно : „као који од најгорих људи у Израиљу“. Свето Писмо Ст. и Н. Засвјета. У Биограду 1871, стр. 261).

5) Уп. Т. Живановић, Основи, 5 38—99.