Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

144

1) Пристанак повређеног код полног скврнављења не искључују противправност. Напр. и црквено и световно законодавство Византије кажњава пасивну педерастију истом. смртном казном као и активну. Прохирон нема сличне одредбе, али Властарева Синтагма доноси о томе Закон у гл. _ А— 13. Редактори СС. оставили су ову одредбу, чак су додали њој наслов: законк, да обрате на-њ што више пажње.)

2) Самоповреда. Самоубиство сматра се у средњевековном праву читаве Европе за кривично дело. Синтагма доноси о томе засебну главу ПС. В—12. Редактори СС. сачували су и ову главу (као В—8) која се састоји из једног црквеног правила и из једне законске одредбе (из 3 Ваз. [Х, 98). По томе закону самоубиство, покушано или свршено, кажњава се као убиство. Имовина самоубице конфискује се од државе“) ДЗ. нема сличних одредаба, јер су наведене одредбе СС. изгледале довољне за „православно царство“ Душаново.)

3) Нужна одбрана. Одбијање противправног напада. иначе инкриминисаном повредом правних добара нападачевих — једини је основ искључења противправности и у римском и у византијском праву. Некажњивост убиства нападача (који је угрожавао животу нападнутог) позната је и Јустинијановом Кодексу и Прохирону“) Позвата је и Корчуланском статуту г. 1265 и Дубровачком г. 1272 и Сплитскоме“) У Синтагми говори се о убиству у нужде чак на два места. Засебна глава 4—6. О пже разбоиники оубивакицихњ доноси неколико црквених правила и два закона (14 ет! 15 Ваз. [Х, 89) о некажњивости убиства нападача који угрожава животу нападнутог.) У гл. Ф—8, између закона о убиству налазимо сличну одредбу из Прохирона: Иже пнашкдшаго, рекше нашуакшаго оувнењ, имвже о живот БЕД ствокаше, напокникик вести“)

1) Изд. Нов. стр. 107—108. исто код Нагтеп УМ], 4, 8.

2, Изд. Нов. стр. 155.

3) И руско право ХУП—Х1Х в. стоји, под утицајем православне цркве, на истом гледишту.

+) Сода. 1Х, 16, 2; Ргосћ. ХХХХ, 89.

5) дја(. Сшг2. с. 14; Зтак. Као. МГ, 1; 5та|. 5рајаћ, с. 45 е5 99; уп. Маги. Рип. 782, ођгапа.

6) Изд. Нов. стр. 373—874.

7) Ргосћ. ХХХЛХ, 39. Ош адтесвогет осе, шћЕ де уна репе ађајиг, јпзопз езе. (= Сода. 1Х, 16, 2 = 14 Вав. 1Х, 39 = Нагтеп. М!, 6, 17). Српска глоса: рекше накахавшаго надовезује се на чл. 101 ДЗ.