Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

х = : 147

Чл. 22 ДЗ даје одговор на ову празнину византијског правног зборника. У случају невере, кривчева кућа треба да одговара само ако је неподељена. Али ако је син од оца или брат од брата већ подељен имањем, не одговара он ни за неверу. Претпоставка да је син одељен од оца имањем, јавља се већ под утицајем индивидуализације византијског права.) "Овај члан долази између одредаба о властели и изгледа као нека уступка властели од стране цара. Доста нејасан чл. 51 03. опет ограничава одговорност властелина — старешине куће, за своје младе укућане на царском двору само на нарочити случај претходњег јемства часном речију. У осталим „случајевима (ако није било Ина) одговара сам млади дворанин.

Између чланова о сељацима налазимо чл. 7! ДЗ, по жојем старешина неподељене куће треба да изда свог укућавина — кривца (ради кажњавања) или да за њега плати глобу. Задружни живот српски изазвао је потребу тих допуна византијским одредбама, којим се допунама већ доста ограничује кривична одговорност породице за кривца. —

Одговорност читаве жупе не спомиње се више у ДЗ. Изгледа да је укинута и да се преноси на поједина села.

У ДЗ г. 1349 спомиње се колективна одговорност села сами у овим немногим случајевима: село кажњава се враждом за спаљивање вукодлака (чл. 20 ДЗ), пошком за бој око граница између села (чл. 77 ДЗ) и распом за судијину срамоту (чл. 111 ДЗ). У сва три случаја ради се не о индивидуалним жривицама, него о кривицама заиста учињеним од већег дела сељака, од „читавог села“. Само у једном случају одговара село за чисто индивидуалну кривицу, у случају паљевине. Ако село неће да свог сељака изда страшној казни спаљивања, треба да плати оно што би пожежца платио (чл. 99 и 100).3)

=) Сличну одредбу налазимо у једној византијској повељи г. 1295, као уступку властели. У случају невере нека одговара сам кривац, нико други аз његова рода — ни синови ни браћа ни сродници (у полдефитом оба |буоу... :99. обур глвроб Флб 16 пЕуоб олутођ По бо. По дбелоћ ћ со ођтоб.) Абг. М, 261,

1) „да плати оно-зи село шцо би пожежда платилђ“ (Стр. Бистр. Ат. и др.) Текст Призр. „шцо би пожежца патилђ и плати“ изгледа вам погре шан. Сумње Новаковићеве (Зак Душ. стр. 204—9205) основане су на нетачној "претпоставци да је Призренски текст старији и немају значаја. Смисао је "одредбе: „Ако се кривац пронађе (од судских органа), треба да буде спаљен;

10%