Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

155

Из скопских повеља ман. Св. Ђорђа г. 1258 и 1300 видимо“

ла се у тој области мешаног грчко-словенског права створио читав систем јавноправних глоба, које су готово све већ израчунате у новцу. Велике глобе угрожавају за иепослушност“ владару (500, 200, 100 перпера).) Поједина кривична дела кажњавају се и мањим глобама (50, 12, 3 перпера).“) Изрично секаже да се све глобе наплаћују од манастира (= од суда), не од наводчије (чл. 47, 48).

Новчане глобе познате су у ово доба_и византијском праву. напр._ у облику — конфискације—једног_дела имовине у корист државе, другог у корист породице убијеног по Новели г. 1306. Видимо да се византијско право у ХЛ веку приближило словенским схватањима. Ово се види и из појединих повеља ХЛУ в. које спомињу глобу лареусфвосо (32: насиље над девојком).)

3. Ипак у византијском праву преовлађују смртне и телесне казне и лишење слободе, као јавноправне казне. Утицај: овог начина кажњавања можемо приметити у првим годинама српског државног живота. Већ је Стефан Немања крајем ХЕвека кажњавао богумиле телесним казнама, без сумње под утицајем свештенства“) Одсецање језика (уХессожоте до) којим се служи Немања, чисто је византијска казна. Ипак телесне

казне остају кроз дуго: време као нешто туђе српским схва--

тањима. Још је г. 1308 краљ Милутин водио борбу с Дубров-

чанима око питања смртне казне И _изрично каже да он неће.

да просипа крв својих поданика. Дубровчани су попустили.о)Ако пређемо на ДЗ г. 1349, видимо да се цар Душану

многоме приближио византијском систему казни. У ДЗ г. 1849:

наћићемо цео систем византијских казни: и смртну казну (спаљивањем и вешањем, чл. 53, 95, 96, 99, 130) и разноврсне

телесне казне (сечење језика, чл. 21; жигосање, чл. 10; сечење-

руку, чл. 21, 58, 54, 87, 94, 97, 131: сечење носа, чл. 53, 54;

7 Од. Сп. 70, 73, 79, 80 82. #) Спомињу се ипак као преживљај и глобе у стоци: „глоба шестиволна и 12-волна“ (25. 78).

5) В. чл. М. Вевз. Вуг, Дензсћ ХУХЈ (1912) р. 169—186. У исправама ЖП—ХЈУ в, спомиње се обично глоба (лрбатуцјоу, обрџибу) од 1000 или 500" аспри. В. Усненскш и Бенешевич Вазелонски акте, 1927 раззт.

+ Р. Зајатћ, Ратаку, Жипе Св. Симеона стр. 7. 5) Од. Сп. стр. 86. (= 5та!. Каг. !. УШ, с. 58).