Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

156

ушију, чл. 69), батинање (чл. 50, 85, 131), тамницу (ал. 19) и и прогонство из државе (чл. 9, 10).') Све ове казне су доказ да је Душан решио да уведе византијски начин кажњавања кривца, и сасвим одговарају казнама за иста или слична кривична дела у Прохирону и у Синтагми. Ова рецепција показује да је цар Душан могао слободно примити и цео онај систем византијских казни, који се налази у СС и у тесној је вези са системом ДЗ.

Треба обратити пажњу да у појединим случајевима дз није потпуно прекинуо са српском старином. Новчане казне спомињу се у ДЗ доста често (вражда у чл. 20, глоба од 1000 перпера у чл. 94, од 500 перп, у чл. 118, од 300 перп. у чл. 86, 94 и 122, од 100 перп. у чл. 55,85, 95, „потка“ од 100 и 50 перп. у чл. 77, глоба од 12 перп. у чл. 85 и „мехоскубина“ од 6 перп. у чл. 98). Постоји и глоба „само седмо“ (шестострука накнада штете — чл. 30, 93, 102). Као траг дубоке старине, спомиње се на два места и „глоба шестиволна“ (чл. 58 и 76).—) Све ове глобе могле су да буду примењене и у областима грчког права, јер, као што смо видели, византијско право ХЈУ века зна за глобе, па и ниједан Грк не би се бунио кад би му српски судија страшну телесну казну заменио у неком случају глобом.

У ДЗ г. 1354 често се спомињу казне, већ познате из Кодекса г. 1349 („да се каже како и неверник“, чл. 140, 141, 144, како и пребеглац, чл. 142, како преслушник, 148). Одре ђене су и нове казне за неке случајеве, опет у византијском духу (вешање у чл. 149, вешање стрмоглав у чл. 145, вађење оба ока, чл. 145—149, једног ока у чл. 166, спаљивање у чл. 169, сечење руку и језика у чл. 162, батинање у чл. 166 и тамница у чл. 166). Спомиње се и „вражда“ (чл. 154) и

1) ИМ казна „смуђења“ (спаљивања косе на глави) блиска је Византији. "Ово је пооштрено жорретоу (шишање), уобичајено у Византији кио срамотна казна. На другој периферији византијског права, у хришћанском законику Аравији, налазимо ову срамотну казну баш у облику спаљивања косе. Р. Пагезге. Мопу. Ешдез Ш, Гог дез Нотешез. И у Русији ХП века епископ Теодор почео је, по повратку из Цариграда, да мучи људе. на византијски начин: ископавао је очи и спаљивао браде и косу на глави. Ипатр. лет. год. 1161.

2) Уп. Ф. Тарановски, Душ. Зак. 9. Казна „распом“ (конфискацијом) позната је подједнако и старом словенском и византијском праву. Из повеље 17 маја 1355 видимо да глобе одређене у новцу у ДЗ, могле бити наплаћиване у стоци. А. Соловјев у Гласн. Ск. Н. Др. П, 855.