Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

157.

глоба од 500 перп. (чл. 184, 185) и глоба самоседмо (чл. 143, 187, 198) и конфискација имовине (чл. 138).) р

9 7. Појам казне и циљ казне. Првобитно словенско: право, док се налази у периоди крвне освете, не зна засебног израза за казну, него је замењује или општим изразом мосињ,. мапцените (== освета, одмазда) или називима појединих глоба. (вира, глава, вражда и др.). Ова схватања видимо још у консервативном Винодолском Статуту г. 1288, у коме се на три: места говори да кнез има право „учинити машцени“ (== казнити кривца), а на другим местима вели се: „да плати кнезу“ (кривац), „да плати вражбу“.>) - |

Ипак, под утицајем хришћанске цркве и римско-византијског права јављају се нови појмови о казни и о њеном циљу. Место апсолутне теорије одмазде продиру релативнетеорије. С једне стране позната још римском праву теорија застрашења свију (генералне превенције). Ова теорија испољава се напр. у Дубровачком Статуту г. 1272) и у сви_репом кривичном праву византијских зборника — Еклоге и Прохирона.

(С друге стране, хришћанска црква утиче на кривично, право тиме што ствара теорију посебне предохране (специјалне превенције). Разгранат систем црквених епитимија има за циљ — поправљање кривца“) Под тим утицајем јављају се у словенским језицима изрази „казвнљ, наказанце“ од гла-_ гола „казаши, наказаши“, који значи топзгтате, фсете, топеге,_ ритте“) Ови изрази прелазе из словенских превода Св. Писма

7) Из не многих података, што их имамо о казнама после Душана, видимо да су се владари радо служили византијским телесним казнама (деспот Тома, кнез Лазар, деспот Стефан), док прост народ чува обичај умира крви и наплате „вражде“ за убиство (нарочито у пограничним парницама). Гласник ХМ, 288 сл. и Од. Сп. 204 и 209.

з) Винод. Ст. чл. 29, 31, 70: чл. 29, 31, 62; чл, 6, 7, 8, 12 и др.

5) Герез, сопу исопез, збанша еј сопеиефифпез сопадегш, аџае јиг зипт се сопзегџагеп!, еј ад ђепе ас мтиове муепдит сотреПегеп! ћопипез еозане тег репатит а талејсиз соћегсетеп! а! Каг. ртоелиит (= Моп, јаве -јиг. 1Х, р. 1), Упор. у исто време мишљење Алберта Гандинуса, .

болоњског правника, да је циљ казне це риђисе ад (егпепда тајећса 56 схетрјшт. Напаетат о. с. 5. 18. :

“) Епитимије сматрају се са роепае а лаје согтеспотев и трају, Чопес гтеафшт зишт аспозсај е! етепде!. Налаејетап, о. с. 85.

2) Уп, Магиг. Рипоз!, 492; Акада. Бјесп. 5. у. Вегперер, Ебут. МОГ. 5, У. _