Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

158

и у црквено и у световно законодавство.) У српским споменицима јављају се ти изрази по први пут у Светосавском "типику за ман. Хиландар (око г. 1200) и значе на једном месту научшши, на другом кажњаваши ради. поправљања.“) Жичка повеља г. 1220, кад говори о кривичним делима против светости хришћанског брака, на неколико места служи се изразима: „симђ наказанивемђ да наказуветђ се“, „наказавђ :0“ (чл. 18, 19, 20, 21, 22, 24, Од. Сп. стр. 21, 22). Израз „наказаниве“ као општи појам за казну, продире у исто време и у санкционе формуле свечаних повеља Стефана Првовенчаног и његових наследника: „Кто ли се дрзне прђтворити, да приме гибвБ и наказаниве от кралеврства ми“) Продире и у кривичне одредбе црквених повеља — „да се накаже“.)

Израз наказанге, казнђ познат је и преводу Властареве "Синтагмег) Ипак овај превод служи се и другим изразима за казну: шомленињке (== тоуђ, тумерба), исшезаниње (г5е7%::), мука (== хбдиас) чак глоба (= тоуђ, 109); Сри се не само глаголом наказаши, него и опмешати (== гхди:у, 36, 309). Ова разноврсност појмова потпуно је схватљива, јер визан"тијско кривично право много чешће држи се теорије одмазде и теорије застрашивања, него црквене теорије поправљања“)

И у ДЗ. видимо исту разноврсност појмова. Врло често место општег израза употребљавају се описи појединих казни: „да плати, да се распе, да се бије“ и т.д.) На једном месту (у чл, 101) вели се „да се мучишљ ако и волнби оубица“. Доста често служи се ДЗ. глаголом хазаши, обично у вези

1) Напр ЗСЛ (у Х веку) служи се изразом казенљ само у једном члану -6-м, баш где је реч о црквеним епитимијама за прељубу. Бобчев, Староблог. пр. пам. стр. 87. |

2) Хиландарски типик превод је грчког типика. 8. Зак. Спом. 349, 361, 362, 363. И сад још у руском језику наказапњ знати и кажњавати и наредити. „Наказљ“ значи наредба, поука. 3

8) Повеље 1220 (2), 1234, 1296 (Од. Сп. 17, 27, 69), 1302, 1826, 1382, 1849 (Зак. Сп. 160, 164, 166, 404, 760). Ово је превод санкцноне формуле византијских повеља.

+) Светостеф. повеља г. 1813—1316. Од. Сп. 98.

5) Као превод речи «јата (изд. Нов. Синт. стр. 9); казне (= поуђ, стр. 187, 281, 457).

6) Обични су изрази Прохирона: хохабато, таер=одсм. (у Светосавском преводу — да се моучиш). у

7) Чл. 10, 12,20, 21 и л.д.