Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

159

«с црквеним начином кажњавања: „да се каже како пише у Законику Светих Отаца“ (чл. 6, 8 и 109). На једном месту (чл. 31) јавља се и глагол наказаши.) Осим тога ДЗ. служи се за исти појам једном јасном позајмицом из грчког, глаголом педепсати, опет у вези с црквеним казнама (чл. 11 и 19)7)

ДЗ. г. 1354 служи се врло често глаголом казаши, који се примењује и за смртне казне и тиме губи ниансу поправљања.з) 5 - -

Глагол педепсатши (полбејеу) значи у ст-грчком васишта“_ ваши и самоу византијској цркви добио је значење кажњаваштп,/) дакле има исту везу са теоријом поправљања, што и тлагол наказаши. Јавља се у српском језику само у Душаново доба) али после издања ДЗ добија велику популарност у српском језику. У преписци српских владара с Дубровником · обични су изрази педепсати“) (= кажњавати) и педепсета (== казна)/) У то време у ХМ—ХМ веку ови изрази (осим веза с теоријом посебне предохране) добијају везу са теоријом тенералне превенције, нарочито у настојањима Дубровчана: „хоквемо их педепсати, да друговиге такози не смео учинити, и да се ними други кажу“, пишу Дубровчани год. 1400 деспоту Стефану.) - :

Интересантно је да се израз „педепсија“ одомаћио доцније у читавој Далмацији; и хрватски преводи аустријских

5) У чл.120 осудеденшње има значај казне; чл. 101 позната је реч казне.

з) Чл. 11: „да их ведевса црква по закону“, чл. 19. калуђер „да се тпедепса“. -

3) Да се каже како и невђрникљ (чл. 140, 144), да се каже како и прђббглБцБ (чл. 142), како татђ и гусаре (чл. 145, 147, 149, 165, 173), како прђ«слушник (чл. 178), тбмђ же образомђ да се кажу (чл. 141, 146).

%) У преводу Св. Писма: књ. Осије УП, 12. део полбеђае, «бтодс (= казнићу их), у | посл. Солуњ. М, 14: тимбеђете тодс бљажлоос (= поучавајте неуредне). Прохирон не зна за тај глагол.

7) Алце... свгрбшитђ коимђ лобо дБломђ царству ми, да се они сами тедепсулотђ по изволенито светаго царства ми. Лесновска пов. 1347 (Зак. Сп. 680).

5) Луцић, Спом. П, стр. 5, 14, 28, 32, 38, 39, 139. 140. (уп. Од. Спом. 234).

7) Пуцић П, 140 „у нас и по всему свђту много ве педепсем прблоручена и добра ке мбсту и држави“. У уговору херцега Стефана с усташима х, 1459 говори се о невернику: „да му главу господа педђпсаоо“ (М:Еа. 458); у повељи Ив. Црнојевића г. 1485: „да прими педепсло и изгнанје от манастира како прђступникђ Божи и злобникђ“ (2708, 781).

8) Пуцић П, 28: слично у писмима 1400 и 1401 (б. 32 и 35).