Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

160

закона у ХУШ и поч. Х!Х века служе се много више овом грчком речи из Душанова Законика,/) него којом хрватском речи или него талијанским изразом каштига.“) |

4 6. Основи ништшења државног права на казну. Душаново законодавство познаје два основа ништења државног права кажњења, то су азил и помиловање.

1. Право азила. Право заштитног прибежишта је карактеристична особина средњевековног кривичног праваз) У свим хришћанским државама признато је црквама право да буду уточиште (то ФерАоу 206, тећи шт) за кривце.“) Властарева Синтагма доноси засебну главу Е—13. Пере тбу =у гххХђот трособуву, која глава садржи само световне законе у заштиту азила (из Прохирона и Василика). У СС. ова је глава добила нови наслов: 60 прнекгавмшихјк КЕ ЦркКЕН. (ФФ напасти, и нешто је скраћена (од 9 законских одредаба остало је њих само 5). Нико нема права да повреди светињу азила. Онај ко би „прибеглицу“ силом из цркве истргао, кажњава се као у случају светотатства“) батинама, шишањем и прогонством.) Батинама кажњава се и покушај повреде азилал) Ипак од права азила изузети су: убице, прељубочинци и отмичари“) Интересантно је да у Скраћеној Синтагми избрисана одредба, која лишава роба права азила. Ова нехумана одредба дозвољавала је господару да насилно истргне роба из цркве, да га чак убије без сваке одговорно-

1) Напр. Џгедђа рошезпа од (гооуасавкова тогзкоса Бгодепја. Џ Весзи 1774; ЗКкирохакошк #16 пагедђе сезатке кгађјете уатћи Моспзта 1 рефрзе одтедјепе. Хадги 1804; Орсћипзка пагедђа од :осатабуаћ 1 прћомћ редерзаћ. Вид. 1788 (уп. Магиг, Рип. 909).

2) Уп, Грбаљски статут поч, ХЛХ века (Зак. Сп. 106).

8) Познато је и прехришћанском кривичном праву. Мапр. код старих Јевреја било је читавих „вароши уточишта“ (хода ди% палакођоу) ТУ -кЊ. Моје. 35, 11: М књ. Моје. 19, 2 9) У византијским зборницима говори о праву азила Коу. 17 ЈизЕ и поједине одредбе Содех-а. Еклога је покушавала да ограничи право азила (Ес!. ХУЦ, 1). Прохирон и Василике опет су проширили то право (Ргосћ. ИХ, 7; Ваз. М, 1; 18 Ваз 1%, 45) уп. Хасп. безсћ. 301—808.

5 СС. Е—8, 1 = 14 Ваз. М, 1 (изд. Нов. Синт. стр. 277).

5) СС. 1 -8, 2 = Ргосћ. ХИ, 7 = Мат. И, 3,9.

7) СС. Е—3 Ес!. ХУД, 1

5 СС. 2#—8, 3 = 12 Ваз. М, 1 Византијско право зна још више изузетака Хасћ. 306,