Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

162

6) Аболиција — одрицање права на истрагу у корист

кривца од стране владаоца највише се примењује у византијском праву за кривце у црквеном азилу. Сваки од њих добија од цара Хоуоб дтеодећи, није суђен од "световних власти и има само да издржи духовну казну за свој грех. -

в) Амнестија као безлично одрицање права на казну или истрагу за неке врсте кривичних дела, исто је позната византијском праву. Властарева Синтагма доноси одредбу о амне- _ стијн на дан Ускрса свих затвореника у тамницама, осуђених · за мања кривична дела.) Ова је одредба избрисана из (665 вероватно стога, што се амнестија сматра за прерогативу владаоца. ДЗ предвиђа у појединим случајевима амнестију за побегле зависне сељаке. По чл. 112 добија слободу меропах, који је из тамнице побегао на двор царев. По чл. 115 предвиђа се да нови господар може да добије „књигу милосну“ за примљеног бегунца. Из једне повеље г. 1405 видимо да су манастири добијали ово право да приме на своје земље

бегунце из туђе земље (осим случајева тешких кривичних дела).“) Е

Б. Посебни део.

6 9. Кривична дела против вере. Брига за очување чистоће хришћанске вере — први је задатак једног средњевековног хришћанског владара, нарочито једног цара. Стога и Душан у својој повељи о законодавном раду вели да је његова тежња: „всеистинје и православните вђрв закони поставити“, а у чл. 1 ДЗ. изрично каже: „Наипрово за христ!ан'ство. Стим-же образомђ да се очисти христанство“. Ипак ДЗ. има много мање одредаба о кривичним делима против вере него што бисмо могли надати се према тој декларацији. Без сумње зато што СС. доноси већ доста прописа из тог одељка кривичног права, ДЗаконику остаје само да те про-

') Ова амнестија морала би да се изврши, и „без цареве наредбе о

томе“. Непознат је законски извор ове одредбе. #06. изд. Синт. 458.

2) „К сим аше кто поббгне от землие царства миу Угрђском земли или Бугарском, или мои чловђкњ или моего властелина, прббмвњ тамо 5 лђтђ или 9 или едино, и вљехошетњ вљавратити се у прбдреченнаа села црховнаа, сво(бодињ да еств да прђидет, тачно кромћ винљђ сихр“ (невера, крађа У господара, лубиство, светотатство, ропство, отмица), Зак. Сп. 1595