Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

164

само је оно много мање споменуто у законицима. Зато доноси Властар о томе само једну законску одредбу у својој ПС (на крају гл. 1—4, Пе Лообиу). То »_је контаминација двају закона из Прохирона, у којима се-прети смртном казном Јеврејину, који би свога роба Хришћанина у своју веру превео или уопште покушао. да преведе једног хришћанина.“).

У СС. испуштена је та одредба, као што је уопште избрисана читава глава о Јеврејима. _ Е

3) Исповедање јереси. Начело слободе вероисповести јавља се, као што је познато, само у ХУШ веку. Пре тога сматра сваки владар за дужност да штити праву веру и да гони јеретике. Још пре-Јустинијаново право зна за читаве едикте царске у том правцу.)

И Прохирон садржи неколико закона против незнабожаца (ХХХТХ, 30), против манихејаца и донатиста (15. 28 еј 29) и уопште против оних, који уче нечастивим догматима (Б. 27, та аоебу ббуџала). Свима њима прети се смртном казном и конфискацијом имовине: само православна деца њихова

може да наследи њихово имање.

Матија Властар доноси у ПС велику главу о јеретицима (Шер! обретижђу, ход бтизс у07) дбуеобдом тођс 66 обрбовоу гтистрефоуто), коју је опет због важности предмета издвојио из азбучног реда као гл. А—2. Та је глава једна од најопсежнијих у чи-тавој ПС. Ту су многобројне карактеристике разних јереси и одредбе о томе, како треба да се покрштавају јеретици и „инославни“. На крају долазе и Моџо: поћлшжо,, већином узети из 1 књиге Василика. Ту су и доста благи закони, који само: лишавају јеретике већег дела грађанских и јавних права (права наследства, права сведоџбе против православног, права трговине, права на војничка и грађанска места).“) Ту суи

1) Алце Јоудеинђ Христанина или оглашен'наго раба стежитђ и обрђжетб, или дрбзнетђ ко развратити христанскеи помеслњ, главнђ да томимђ буде ПС. М—4 (изд. Нов. 328) уп. Ргосћ. ХХХТУ, 31. 51 Јидаен таперит (аубрфтовоу) сћлзбапшт роззедегн еј стештседегн, сарпаје рипиш, ее . 32. 51 Јидаеиз сћизнапат тепеш регуегеге ап5ћ, сарнан роепае зибјасе! (= Сод. !, 10, 1 еЕ 1,9, 18 ап Нпе = Ерап. ХГ, 88 ег 34 = Напп. М,, П, 2 е 9).

з) Напр. едикт царева Грацијана, Валентинијана и Теодосија, који је ушао у Василике као Таб. 1, ТЕ. 1. Ре 5штта Типшаје еб Наде Сатонса, е| цЕ пето де еа ришбисе соп!епдеге ацдеа!. о

5 ПС А—2 = Ваз. ХХХМ, 8; 1 Ваз. 1, 1; 22 Вав. 1, !. (У одредби ПС. А — 92, 3 дат је врло широк појам јеретика: јеретик је сваки који се не при– чешћује у св. цркви); затим долазе одредбе из 38 Ваз. |. [и 28 Ваз. 1, 1.