Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

165

закони који прете смртном казном нарочитим врстама јеретика, пре свега манихејцима.:) -

Врло је интересантно што су редактори СС. врло одлучно поступили с том главом. Оставили су њезин наслов (као СС. А— 2. О верешицрх., пи како подобакешњ пршемаши шже от зереси обрашалошћихб се), али избрисали су готово целу њезину садржину. Иснуштени су сви описи појединих јереси, који су имали само историски значај, испуштени су (што је велика реткост у СС) и сви наведени световни закони о јеретицима. Испуштена су готово и сва црквена правила о покрштавању јеретика. Место тога начињене су у СС. две главе: А—2 и А—=д, из оног немногог што је остао из ПС. А—2 и из једног дела грађе ПС. В—1 и 2 (које говоре о крштењу).

Видимо да су редактори СС. доста радили над наведеним главама ПС, где се говори о кривичним делима против вере, да су чак избрисали многе световне законе, вероватно због њихове застареле редакције. Заиста редакција тих глава ПС није могла да задовољи Душаново доба. Прво што говори о многим јересима, који имају само археолошки значај у то доба. Друго што ништа не спомиње о најважнијој јереси — о латинству.

Две су биле главне бриге српске државе у ХШ—ХМ веку: једна је борба против богумила, друга је однос према католичкој цркви. Још је вел. жупан Стефан Немања немилосрдно гонио богумиле, сасвим по одредбама византијских закона против манихејаца.“) Изгледа да су те мере сасвим искорениле богумилство у Србији“) Ипак опасност од те јереси постојала је и у Душаново време, јер је богомилство још било на снази у Бугарској, а нарочито у Босни и у Хуму.)

Много важније беше ипак у то време питање о односу према католичкој цркви. Српски су краљеви имали доста по-

7) ПС. А—2 = 24, 27, 29 Вав. 1, 1.

2) „И обличи безбожњствиве ихр, и овмихђ. иждеже, и дроугљхђ казиБбми различними показа, иншхњ оземлрствии от владмчњства свогего, и домове ихђ и имбнига ихђ врсе срвркоупивњ, разда ва прокаженвиммђ и НИШИИМБ. оучитело же и начелвникоу их везмкњ оурбза и того ВБ извгнаниве створи“. Живот Св. Сим, ед. Зај. р. 7—8; уп. 24 е 25 Ваз, 1, 1 и Ргосћ, ХХХЛХ, 29.

8) Од тога доба не чује се више ништа у Србији о Богумилима, вели Јиречек, Ист. Срба, 1, 164.

•) Један запис из г. 1329 (2) спомиње, како је млади краљ Душан победио „безбожнеме и поганве Бабоунн“ (Босанце који су опустошили Дабарску епископију). Љ. Стојан, Записи 1, 55; уп. Јир. Ист. 1, 264.