Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

166

даника-католика у Приморју, у варошима Саса-рудара и на другим местима, и обично су знали одржавати добре односе према папској столици. На двору Душанову били су знамените личности протовестијар Никола Бућа и капетан Палман "са својих 300: витезова.“) Зато је јасно, да цар Душан не би могао буквално применити неколике одредбе ПС, које лишавају грађанских права сваког који се не причешћује у православној цркви. |

И заиста видимо да су у СС. избрисане све одредбе ПС. о јеретицима, без сумње као застареле и нејасне. Место тога · видимо у ДЗ. неколико нових закона, у којима законодавац тежи да спроведе тачну разлику између правих јеретика И „полувераца“ — католика.

Без сумње на правог јеретика (пре свега на богумила) циља чл. 10 ДЗ, који прети прогонством и телесном казном сваком јеретику и свакоме који га крије. Види се да се ту говори о сасвим забрањеној јереси.“) Тај члан долази као боља редакција и замена застарелих одредаба ПС. А— 92 о манихејцима. Смртна је казна сасвим у духу византијског права замењена жигосањем и протеривањем; сасвим је исто радио против богумила Душанов шурак, цар Јован Александар г. 1350%) „по црквеним законима“. На борбу с остатцима бо гумилства циља и чл. 85 ДЗ: свака „бабунска реч“, дакле свака изрека, молитва или гатање, које мирише на богумилство, кажњава се телесном казном.)

Много више пажње обраћа ДЗ на католицизам. Положају католика посветио је четири члана (чл. 6–9 ДЗ), без сумње зато што Властарева Синтагма нема јасних одредаба

#) О католичким. епархијама у Бару, Котору Будви, Скадру и др. види. код Јиречека о. с. 1, 158—161 и Ш, 87—97..

2) В. Јир. о. с. 131—1832 и 245.

3) Сасвим је нетачно протумачио тај члан Ст. Новаковић, (Зак“, 154), јер није схватио разлику између. католика и правих јеретика.

%) Постоји: драгоцен податак о. бугарском сабору г. 1350, на којем је цар „сагласно црквеним: законима, наредио да се богумили жигоше по образу и протерају“. Жиле: ов; деодосгл. Тарновскаго. Чтена. вђ И. О.И. Др. М 1860 књ. ],.115.

5) В. Намисловеки: види у чл. 85 „увреду; части“ (0; с. 82); држимо да је тумачење Новаковићево: (0: с. 198) тачније. :