Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

168

који прети страшним казнама ономе, који прода роба хришћанина у „иноверну веру“.“) Тај је члан опет постао из бриге за православље, Роб, продан иноверцу, изложен је опасности да изгуби своју праву веру. Зато се у византијском праву одавна налазе одредбе које забрањују Јеврејину и сваком јеретику да држе православно робље.) Та одредба (која се налази у ПС. на нетачном месту, на крају главе „о покрштеним Јеврејима“) нема кривичне санкције.) Зато су редактори СС. избрисали ту одредбу“) и заменили много јаснијом, у којој кажњава се не купац, него продавац и кажњава се најстрожијом византијском казном (угрожољејобом хол уМосвожотеовог).

4) Обесвећење гробова. Матија Властар унео је у своју ПС на два места одредбе о непоштовању гробница. Три кратких закона (из Василика) сачињавају гл. Т—2. Пер; тог; два црквена правила и 7 закона (опет из Василика) — главу Т—10. Пер: торбе рохоу.

Редактори СС показали су доста иницијативе у преради тих глава: избрисали су дугачко правило Св. Григорија, али оставили све законе, начинивши од ових две главе једну (СС Т—2. О гроворителвехћ). Додали су и општи наслов: законћк царскм, и засебне наслове законк пред сваком одредбом,

+) Морамо да исправимо погрешно читање Новаковићевог издања (стр. 24 и 160). Сви старији преписи (Бистр, Ход, Хил, Шиш, Бар, Ат, Студ) имају „Иновђрноу“. Читање „иноу не вбрноу“ погрешка је једино Призренског рук. у којем је и даље текст покварен: „да се осече“ место „да моу се роука осбче“. Ако смо исправили другу погрешку, треба да исправимо и прву.

5) Та одредба постала је постепено. Најпре забрањује се само Јеврејину да свога роба-хришћанина преведе у Мојсијеву веру (дакле, дозвољава му се да тог роба држи), после тога долази забрана Јеврејину (и сваком јеретику) да у опште хришћанина као роба држи,

2) В. изд. Новак, стр. 127, упор. 51 Ваз!. 1, 1. Медше Јидаеиг СКлзНапшт таперит (аубретодоу) пађеаћ педце сагесћитепцт стештстаај, педце аниз Наегенсио СпизНапшт тапсршт ћађеа!. У Прохирону нема те одредбг.

8) Као што су уопште избрисали из СС. све одредбе о Јеврејима. Позеато је да је било Јевреја у Душановој држави (спомињу се у повељи гр. Јанине г. 1319, у Трескавачким пов. око 1387 и у Урошевој г. 1361. ов. Зак. Сп 92, 668. 670, 494). Врло је вероватно да су они као и у другим европским државама тог доба били зегу! сатегае гевтае и да је њихов положај био одређен засебним привилегијама. Зато нису одредбе о Јеврејима ушле у зборник Душанових закона (друкчије мисли др. М, Доленц, о. с. 41). Неке податке о Јеврејима у Византији и у Старој Србији доноси др. И. Шзаанг. Јевреји у Београду, 1926. стр. 12, и М. Вегз, у Вуг.-Мецаг. Јаћђ, П (1921), 5. 159.